.png?rx=0&ry=0&rw=1140&rh=1140&hash=1AE1E571472281CD258C3351A11649D0)
Hrana koju jedemo se već dugo povezuje sa zdravljem kože i istraživanje je dokazalo vezu između ishrane i kože1. Uprkos ovome, odnos ishrane i akni je i dalje kontroverzan i, često, nejasan.2,3
U ovom članku se istražuju poslednja mišljenja na ovu temu, posmatra se hrana koja se najčešće povezuje sa aknama i objašnjavaju se razlozi ove povezanosti. Kako biste saznali više o promenama u ishrani koje možete da napravite kako biste stavili vaše akne pod kontrolu čitajte Koje promene mogu da unesem u ishranu da pomognem svojoj koži?
Koje vrste hrane se najčešće povezuju sa bubuljicama i aknama?
Postoje mnogobrojni naučni istrazivanja u kojima se zaključuje da u ruralnim i neindustrijskim društvima postoji manja pojava akni nego u Zapadnoj populaciji*. Jedna tridesetogodišnja studija sprovedena na populaciji Inuita severne Kanade ranih 1970-tih, pokazala je da slučajevi akni nisu postojali kada je populacija živela i jela na svoj tradicionalni način. Samo u slučajevima kada se zapadnjačka hrana dodala njihovoj ishrani bi se javili slučajevi akni5,6. Povezani izveštaji ili studije o ruralnim irskim imigrantima u Sjedinjenim Državama7, i ruralnim oblastima Kenije9, Zambije10, Južne Afrike11 i Brazila12 su takođe korišćene da pokažu da tipične komponente zapadnjačke ishrane mogu da podstaknu akne.
Glavne komponente zapadnjačke ishrane su hiperglikemijski ugljeni hidrati, (kravlje) mleko i zasićene masti i postoje uverljivi dokazi koji sugerišu da je veoma moguće da hrana sa visokim glikemijskim indeksom i mleko izazivaju akne.3 Za oba se zna da stimulišu androgene (muške hormone) koji igraju važnu, i dokazanu, ulogu u razvoju simptoma masne i problematične kože. Možete da saznate više o ovome u akne i hormoni.
Nauka je manje jasna po pitanju uloge nedostatka određene hrane u nastanku akni, ali se debata uglavnom bavi: ravnotežom Omega-3 i Omega-6 masnih kiselina, vlaknima u ishrani, antioksidantima i cinkom.
Akne i hrana sa visokim glikemijskim indeksom
Glikemijski indeks (G.I.) je sistem bodovanja za hranu koja sadrži ugljene hidrate. On pokazuje uticaj koji ona ima na šećer u krvi. Ugljeni hidrati sa visokim G.I. se brzo razlože i izazivaju ubrzano povećanje šećera u krvi. Ugljeni hidrati sa niskim G.I. se sporije razlažu tako da se šećer u krvi postepeno povećava.
Hrana sa visokim G.I. brzo povećava količinu šećera u krvi što podstiče naše telo da stvara više insulina (insulin je hormon koji se proizvodi u pankreasu koji omogućava ljudskim ćelijama da koriste i skladište šećer iz ugljenih hidrata). Insulin stimuliše androgene (muške hormone) koji, zatim, stimulišu prekomerno stvaranje sebuma (seboreja) i hiperkeratinizaciju (prekomerno stvaranje ćelija koje dovodi do očvršćavanja kože koje blokira lojne žlezde). Seboreja i hiperkeratinizacija su ključne faze u razvoju simptoma masne i problematične kože. Saznajte više u akne i hormoni i u razvoj akni.
Hrana sa visokim G.I. uključuje: rafinisanu hranu kao što je beli šećer i beli hleb, zašećerenu hranu (sokovi i čokolada, koji se često pominju kao okidači akni, spadaju pod ovu kategoriju), krompir i beli pirinač. Možete da saznate više o njihovim potencijalnim posledicama po vašu kožu, i alternative koje biste možda želeli da razmotrite, u Koje promene u tome šta jedem mogu da pomognu mojoj koži sklonoj aknama?
Akne u odnosu sa mlekom i drugim mlečnim proizvodima
Mleko ima relativno nizak G.I. ali je vrsta hrane koja se najčešće povezuje sa pojavom akni. Zapravo, nedavna studija koja je analizirala grupu istraživanja o ishrani i aknama između 2004. i 2014. pokazala je da su mleko i mlečni proizvodi bili najčešće proučavana oblast.3 Uprkos ovome, podaci su često anegdotskog tipa i neki naučnici veruju da komedogeni efekat mlečnih proizvoda nije još dokazan.
Kod onih osoba kojima se akne javljaju kada piju mleko ili posle konzumiranja mlečnih proizvoda, hormonski sadržaj je najverovatnije uzrok. Kao i ljudi, krave proizvode hormone tokom trudnoće, i ovi hormoni imaju efekat sličan insulinu na ljudski sistem i stimulišu androgene.
Opet, ne postoje čvrsti dokazi o efektima drugih mlečnih proizvoda (pavlaka, sir, jogurt itd.) na akne ali, s obzirom da su mlečni derivati, moguće je da sadrže slične hormone.
Možete da saznate više o promenama koje biste mogli da napravite u vašoj ishrani u Koje promene mogu da unesem u ishranu da pomognem svojoj koži?
Izvori
1 - Nutrition and skin. A. Pappas, A. Liakov, C.C. Zouboulis. Rev Endocr Metab Disord. 2016 Sept 17 (3) 443-448
2 - Significance of diet in treated and untreated acne vulgaris. A Kucharska, A. Szmurli, B. Sińska. Postepy Dematol Alergol, 2016 April, 33(2): 81-6
3 - Acne and nutrition: a systemic review. F. Fiedler, G. Stangl, E. Fielder, K-M. Taube, 26 April 2016. Acta Derm Venerol 2017, 97: 7-9
4 - Acne and diet. R. Wolf R, H. Matz, E. Orion. Clin Dermatol. 2004 Sep-Oct; 22(5):387-93
5 - Schaefer O. When the Eskimo comes to town. Nutr Today. 1971;6:8–16
6 - Bendiner E. Disastrous trade-off: Eskimo health for white “civilization” Hosp Pract. 1974;9:156–89
7 - Diet and acne revisited. Thiboutot DM, Strauss JS Arch Dermatol. 2002 Dec; 138(12):1591-2.
8 - Acne vulgaris: a disease of Western civilization. Cordain L, Lindeberg S, Hurtado M, Hill K, Eaton SB, Brand-Miller J Arch Dermatol. 2002 Dec; 138(12):1584-90.
9 - Skin diseases in Kenya. A clinical and histopathological study of 3,168 patients. Verhagen AR, Koten JW, Chaddah VK, Patel RI Arch Dermatol. 1968 Dec; 98(6):577-86.
10 - Skin diseases in Zambia. Ratnam AV, Jayaraju K, Br J Dermatol. 1979 Oct; 101(4):449-53.
11 - The age distribution of common skin disorders in the Bantu of Pretoria, Transvaal. Park RG Br J Dermatol. 1968 Nov; 80(11):758-61.
12 - Epidemiological survey of skin diseases in schoolchildren living in the Purus Valley (Acre State, Amazonia, Brazil). Bechelli LM, Haddad N, Pimenta WP, Pagnano PM, Melchior E Jr, Fregnan RC, Zanin LC, Arenas A Dermatologica. 1981; 163(1):78-93.
13 - Milk consumption: aggravating factor of acne and promoter of chronic disease of Western societies. B. Melnik, J Dtsch Dermatol Ges. 2009, 7: 364-70
