Atopijski dermatitis na telu – Ublažavanje neprijatnih svakodnevnih simptoma

Atopijski dermatitis je kožno oboljenje koje pogađa 2-5% odraslih i čak 10-20% dece, širom sveta. To je hronično, dugotrajno stanje koje karakterišu suva, ljuspasta koža sklona iritaciji i povremena upalna stanja sa neprijatnijim simptomima. Iako još nije pronađen lek, moguće je zaštititi kožu redovnom i doslednom negom.

Atopijski dermatitis - poznat i pod nazivom atopijski ekcem - je hronično kožno oboljenje koje zahvata kožu lica i tela beba, dece I odraslih.

Sve je više novih slučajeva ovog oboljenja, naročito u zapadnom svetu, sa porastom prijavljenih slučajeva od dva do tri puta u odnosu na pre 30 godina. Nije utvrđen uzrok atopijskog dermatitisa, ali postoje dokazi o povezanosti i sa astmom i sa polenskom  kijavicom.

Bolest uglavnom pogađa decu - 10-20% dece širom sveta pati od nje - dok je među odraslim osobama procenat 2-5%.

Kod odraslih osip se najčešće javlja na vratu i dekolteu, unutrašnjosti laktova, unutrašnjoj strani kolena, kao i na licu i koži glave. Simptomi i zahvaćena područja su nešto drugačiji kada su u pitanju deca i bebe.

Ljudi sa atopijskim dermatitisom često imaju dodatne probleme - kao što su nesanica, stres, diskriminacija i manjak samopouzdanja. Pored dobre redovne nege kože, moguće je načiniti određene izmene životnih navika radi ublažavanja simptoma - kao što je nošenje pamučne odeće, održavanje niskih temperatura da bi se izbeglo znojenje i izbegavanje prehrambenih namirnica koje su potencijalni okidači.

Ako niste sigurni oko prepoznavanja svojih simptoma, potražite savet lekara ili dermatologa.

Dermatolozi tek treba da otkriju tačan uzrok atopijskog dermatitisa I lek za njega. Međutim, postoje dokazi o nizu faktora zbog kojih su neki ljudi pod većim rizikom nego drugi. Tu spadaju:

• Genetika. Postoji dokazana veza između atopijskog dermatitisa, astme i polenske kijavice. Ako jedan ili oba roditelja pate od jednog od ovih problema, postoji mogućnost da će i njihovo dete imati atopijski dermatitis. Rizik se proporcionalno uvećava, a ako oba roditelja imaju sva tri problema, tada verovatnoća da će dete naslediti bolest raste.
• Klima/lokacija. Hladna podneblja predstavljaju veći rizik za nastanak atopijskog dermatitisa, kao i zagađeni gradovi. Postoje dokazi da jamajčanska deca koja odrastaju u Londonu imaju dvaput veću šansu da dobiju atopijski dermatitis od svojih vršnjaka na Jamajci.
• Pol. Žene su nešto podložnije atopijskom dermatitisu nego muškarci.
• Starost majke. Deca koju majke rode u poznijim godinama su pod većim rizikom nego ona koju rode mlađe majke.

Atopičnoj koži fale prirodni vlažeći faktori (NMF), kao što su aminokiseline, ali je narušena i produkcija hidrolipidnog filma. To slabi barijernu funkciju kože, a kao posledica češanja slojevi ćelija ispod površine kože su skloniji infekcijama.

Simptomi atopijskog dermatitisa su istovremeno i okidači. Pošto je koža suva i svrbi, osobe koje pate od ovog problema se češu. Češanjem narušavaju barijernu funkciju kože. To ostavlja slojeve ispod površine izloženim i podložnim infekciji iz spoljne sredine. Bakterije izazivaju iritaciju i tako se češanje nastavlja. To je poznato kao "začarani krug" atopične kože.

Među ostale faktore koji mogu pogoršati postojeće simptome, iako različiti ljudi imaju različite okidače, spadaju:

• alergije ne hranu - npr. na jaja, sir, orašaste plodove, ljuskare
• alergije na alkohol
• alergije na kućne grinje, polen i/ili prašinu
• abrazivne ili tkanine koje "ne dišu" - npr. vuna i najlon
• nikl - metal od kojeg se često prave nakit i satovi
• formaldehid
• određeni deterdženti za pranje - često sa oznakom "biološki"
• stres
• nesanica
• znoj
• duvanski dim

Pročitajte više o faktorima koji utiču na kožu.

Ne postoji lek za atopijski dermatitis, ali postoji niz načina kako osobe sa ovim problemom mogu negovati svoju atopičnu kožu I možda čak produže periode između upalnih stanja.
Najvažnije je stalno održavati vlažnost kože emolijentima.

Emolijenti (poznati i kao sredstva za održavanje hidriranosti kože) se moraju koristiti svakodnevno, bez obzira na simptome. Ovi losioni, kreme za lice, ulja za tuširanje i dodaci za kupanje održavaju kožu mekom i hidriranom, i stoga manje podložnom svrabu i oštećenju. Redovna upotreba emolijenata doprinosi ublažavanju svraba.

Među aktivnim sastojcima koji se često nalaze u formulacijama emolijenata su:

• Omega-6 masne kiseline iz ulja noćurka i ulja semena grožđa. One umiruju i hrane kožu, istovremeno obnavljajući prirodnu barijernu funkciju kože.
• Likokalkon A (ekstrakt iz korena sladića). On je prirodni protivupalni antioksidant koji ublažava crvenilo i upalu.

Upalna stanja zahtevaju intenzivniju negu, uz dodavanje akutnih krema u dnevnu hidratantnu negu. Ove topikalne kreme često sadrže hidrokortizon.

Kortikosteroidi (kao što je hidrokortizon) su dokazano
efikasni i brzo delujući i ublažavaju svrab i upalu. Međutim, imaju i svoje loše strane. Na primer, produžena upotreba može istanjiti kožu.

Zbog toga nisu dugoročno održivi, niti su idealni za upotrebu kod beba i dece

Eucerin AtopiControl Acute Krema za akutnu negu ima blagotvorna svojstva koja neguju kožu, a za koje je klinički dokazano da značajno poboljšavaju izgled kože tokom upalnih faza. Ovo blagotvorno rešenje za kožu doprinosi smanjenju upotrebe hidrokortizona tokom upalnih stanja. AtopiControl Acute Krema za akutnu negu nije lek i ne pretstavlja zamenu za lek.

Iako okidači variraju od osobe do osobe, postoji mnoge promene životnih navika koje su se pokazale kao efikasne:

• Održavanje sobne temperature i vlažnosti na niskom nivou kako bi se izbeglo znojenje.
• Nošenje mekane odeće. Pamuk je udoban i može se nositi u slojevima tokom zime. Teksture koje grebu, kao što je vuna, i tkanine koje "ne dišu", kao što je najlon, bi trebalo izbegavati
• Vođenje dnevnika, beleženje svih okidača upalnih stanja
• Odmor u svežim ili umerenim podnebljima - gde nije ni suviše vruće ni suviše hladno.
• Pranje nove odeće pre nošenja kako bi se uklonile iritirajuće farbe i završna obrada tkanine.
• Nošenje pamučnih rukavica tokom noći kako bi se sprečilo češanje u snu.
• Terapija vlažnim oblogama može doprineti ublažavanju svraba i umanjiti želju za češanjem (za više informacija razgovarajte sa svojim dermatologom)
• Tuširanje umesto kupanja, ali nikada suviše vrućom vodom (<32°), prečesto ili predugo.
• Ograničavanje trajanja kupanja na najviše 5-10 minuta.
• Uvek koristiti ulja za kupanje (ili ulja za tuširanje), jer imaju negujući efekat lipida.
• Izbegavanje bilo kakvih grubih sunđera ili četki za masiranje tokom kupanja ili tuširanja.
• Upražnjavanje meditacije ili joge radi ublažavanja stresa.

Ako niste sigurni kako da kontrolišete simptome, molimo potražite savet lekara ili dermatologa.