Razumevanje kože – Koji su to faktori koji na nju utiču?

Todas las etnias tienen un número similar de melanocitos en su piel. Lo que difiere entre las etnias es el nivel de actividad de los melanocitos en combinación con el modo en que las células están integradas y agrupadas conjuntamente. De estas diferencias resultan los diferentes tonos cutáneos.

El intento de alterar el tono de la piel puede tener influencia sobre su salud:

• El deseo de broncearse por parte de la gente con piel blanca incrementa la vulnerabilidad a los cánceres de piel.
• La búsqueda por parte de algunas mujeres con piel oscura de tonos cutáneos más claros, culturalmente apreciados, puede llevar al uso de productos inapropiados, dañinos para la piel.

Stanje i izgled naše kože ključni su za naše opšte blagostanje. Kada je koža u dobrom stanju ona deluje kao štit našeg tela od spoljašnjih faktora iz životne sredine kao što su iritirajući agensi, alergeni i mikrobi. Koža reguliše temperaturu, na dodir je glatka, dobro hidrirana i ujednačene boje. Postoje brojni faktori - kako unutrašnji tako i spoljašnji - koji utiču na stanje kože i na to kako ona izgleda i kakva je na dodir. Na neke faktore ne možemo uticati, ali na mnoge možemo. Pažljiva nega kože može je zaštititi i učiniti da ona duže izgleda mladoliko.

Unutrašnji (endogeni) faktori koji utiču na kožu uključuju genetiku, hormone i specifična stanja kao što je dijabetes.

Genetika osobe utvrđuje tip kože (normalna, suva, masna ili kombinovana) i utiče na opšte stanje kože.

Genetika i biološko starenje kože

Genetika takođe određuje biološko starenje kože koje karakterišu:

• Smanjena regeneracija i obnavljanje ćelija.
• Smanjeno lučenje lojnih i znojnih žlezda.
• Degeneracija vezivnog tkiva usled čega je koža manje sposobna da vezuje vodu i gubi glatkoću.
• Degeneracija elastičnih vlakana što rezultira smanjenom elastičnošću kože.

Biološko starenje kože ne bi trebalo pomešati sa prevremenim starenjem kože koje izazivaju spoljašnji faktori kao što je sunce i na koje se može uticati.

Genetika takođe određuje i predispozicije na određena stanja kože kao što su atopijski dermatitis, psorijaza i ihtioza. Na primer, osobe rođene sa genetskim manjkom filagrina (proteina koji se nalazi u koži) imaju kožu sa slabijom barijernom funkcijom i skloni su osetljivoj koži i pojavi atopijskog dermatitisa. Sa takvom predsipozicijom, stres može brže da deluje kao okidač za kožu, a spoljašnji uticaji to mogu brže pogoršati, te je važno imati odgovarajući režim nege kože. Pročitajte više u odeljcima o suvoj koži i atopijskom dermatitisu.

Postoje i neka oboljenja - kao što su dijabetes i poremećaji bubrega - koji mogu da utiču na stanje kože.

Hormoni i promene u njihovom nivoima mogu značajno uticati na kožu:

• Promene kod hormona mogu izazvati akne u pubertetu.
• Tokom trudnoće, hormoni mogu da podstaknu pojačano lučenje melanina i oblik hiperpigmentacije poznat kao melazma.
• Nivoi ženskog estrogena opadaju kao deo biološkog procesa  starenja, a naročito nakon menopauze. Estrogen ima blagotvorne efekte na održanje uravnotežene hidriranosti kože, a njegovo opadanje dovodi do strukturalnih promena i do atrofije kože povezane sa starenjem.

Postoje brojni spoljašnji (egzogeni) faktori koji utiču na stanje kože. Kada je prirodna ravnoteža kože kompromitovana, ona je manje sposobna da funkcioniše kao zaštitna barijera i može postati osetljiva. Spoljašnje faktore koji utiču na zdravlje kože određuju životna sredina oko nas, naše opšte zdravstveno stanje i izbori načina života koji vodimo.

Vremenski uslovi mogu značajno uticati na stanje kože:

Sunčeva svetlost

Umereno izlaganje sunčevoj svetlosti je dobro za naše opšte blagostanje, ali prekomerno izlaganje suncu može oštetiti kožu. Sunčevi zraci utiču na kožu na različite načine:

• UVB zraci su odgovorni za opekotine od sunca.
• UVB zraci i u manjem procentu UVA zraci dovedeni su u vezu sa oštećenjima DNK koji mogu dovesti do pojave raka kože. Vidljiva svetlost visoke energije (HEVIS) nije povezana sa rakom kože.
• UVA zraci i HEVIS svetlost mogu dovesti do fotostarenja (prevremenog starenja kože kao rezultat izlaganja suncu).
• Alergije na sunce uglavnom izazivaju UVA zraci, ali ih takođe mogu izazvati i UVB zraci.
• UVA, UVB zraci i vidljiva svetlost visoke energije (HEVIS) mogu izazvati hiperpigmentacije i mogu pogoršati stanja kao što su staračke fleke (takođe poznate i kao fleke od sunca) i melazma.

Možete pročitati više o razlici između sunčevih zraka u odeljku Kako UVA, UVB i vidljiva svetlost visoke energije (HEVIS) utiču na kožu? i otkriti kako da vodite računa o svojoj koži u odeljku Zašto mi je neophodna posebna zaštita od sunca za lice? i Kako bi trebalo da zaštitim telo od sunca?

Temperatura
Ekstremne temperature i brzina kojom se menjaju utiču na kožu.

U hladnim uslovima koža reaguje tako što se krvni sudovi sužavaju kako bi zaštitili telo od prekomernog gubljenja toplote. Kada niske temperature dugo traju smanjuje se lučenje lojnih žlezda i dovodi do isušivanja kože. Pročitajte više u odeljku o suvoj koži.

U toploj i vlažnoj sredini (na primer, kao u tropskim zemljama ili u sauni) znojne žlezde luče više znoja, što čini kožu vlažnom i sjajnom, a u nekim slučajevima i sklonom aknama. Niska vlažnost vazduha, kao što je u avionima ili koju može izazvati centralno grejanje, može dovesti do dehidriratacije kože i do povećane osetljivosti.

Neka stanja kože, kao što je rozacea, takođe mogu biti izazvana vrelim temperaturama. Ovo je jedan od razloga zašto se preporučuje da se za čišćenje lica, pranje ruku i kupanje koristi topla vode umesto vruće.

Agresivni preparati za negu kože, neodgovarajuća rutina i izlaganje određenim hemikalijama na radnom mestu mogu štetiti koži:

Agresivni preparati
Koža je prirodno blago kisela sredina, sa pH vrednošću između 4,7 i 5,75. Agresivna sredstva za čišćenje i preparati za hidrataciju sa alkalnom pH vrednošću  opterećuju prirodnu sposobnost kože da neutrališe štetne uticaje, štete strukturi ćelija i smanjuju barijernu funkciju spoljašnjeg sloja epidermisa. Kao rezultat toga, koža se može isušiti i postati osetljiva ili čak preterano osetljiva.

Kada je koža osetljiva ona postaje podložna infekcijama i oboljenjima kao što su atopijski dermatitis ili rozacea. Osetljiva koža (koju karakteriše oslabljena zaštitna barijera) i preosetljiva koža (koju karakterišu hiperaktivna nervna vlakna) su obe sklone isušivanju i štetnim efektima grubljih preparata.

Poneki hemijski pilinzi mogu imati sličan efekat i važno je konsultovati se sa dermatologom kako bi ste proverili da li određena procedura odgovara vašoj koži.

Nekim osobama agresivni preparati posebno štete:

• Mala deca i starije osobe: Mlada i stara koža manje su otporne zbog toga što se barijerna funkcija još nije u potpunosti razvila ili je u opadanju. Pročitajte više u odeljku koža u različitim starosnim dobima.
• Osobe izložene hemikalijama na radnom mestu: zanimanja kao što su frizeri, građevinci i industrijski radnici koji su u stalnom kontaktu sa deterdžentima, rastvaračima, lakovima i bojama − svim supstancama koje su štetne za našu kožu.
• Osobe sa preosetljivom kožom: Preosetljivu kožu karakteriše kompromitovana barijerna funkcija kože i hiperreaktivna nervna vlakna u epidermisu. Agresivni preparati  mogu da oštete barijeru kože i da nadraže nervna vlakna koja se nalaze ispod tako što izazivaju neprijatne senzacije.

Pročitajte više o tome kako da vodite računa o koži tela i lica i o tome koliko je važno da odaberete odgovarajuće preparate za negu kože.

Često pranje
Prečesto ili predugo tuširanje ili kupanje sa vodom koja je previše topla dovodi do gubitka prirodnih vlažećih faktora kože (NMFs) i površinskih lipida. Koža se suši i postaje gruba. Zdrava koža ima prirodno blago kiselu pH vrednost, a često pranje vodom iz česme - koja se kreće od neutralne do blago alskalne - može uticati na prirodnu ravnotežu kože i oštetiti njenu funkciju zaštitne barijere. Pročitajte više o nezi kože tela i o dnevnom režimu nege za kožu lica.

Ishrana
Balansirana dijeta će pomoći da koža ostane zdrava. Jedite dosta sledećih namirnica:

• Voća, povrća, integralnih žitarica i nemasne proteine (riba umesto mesa)
• Namirnice bogate anti-oksidantima. U njih spadaju: žuto i narandžasto voće i povrće (npr. šargarepe i kajsije), borovnice, zeleno lisnato povrće (npr. spanać), paradajz, grašak, pasulj i mahunarke, riba bogata omega uljima i orašasti plodovi.

Dijete koje isključuju određenu grupu namirnica i njenu nutritivnu vrednost nisu u celosti dobre za zdravlje kože. Međutim, savetuje se ograničeni unos slatkiša i mlečnih proizvoda. Takođe je važno piti dosta vode, naročito za starije osobe.

Nema jasne povezanosti između dijete i uzročnika akni.

Određeni lekovi (npr. za hemoterapiju, diuretici, laksativi i lekovi za smanjenje masti koji se ponekad uzimaju u lečenju kardiovaskularnih oboljenja) i medicinske procedure (kao
radioterapija i dijaliza) mogu učiniti kožu osetljivijom i sklonom isušivanju.

Zdravi izbori o načinu života koji vodimo mogu pomoći da se odloži prirodni proces starenja i da se spreče problemi sa kožom:

Kontrolisanje stresa
Nekontrolisani stres može učiniti kožu osetljivijom i da izazove probleme kao što su akne. Potrebno je kontrolisati stres: smanjeni obim posla, nalaženje vremena za slobodne aktivnosti i tehnike relaksacije mogu da pomognu.

Vežbe
Redovne vežbe imaju pozitivan efekat na zdravlje kože i na sveopšte fizičko stanje organizma.

San
Kvalitetan san daje ćelijama šansu da se regenerišu i pomaže obnavljanju kože.

Prestanite da pušite
Duvanski dim je veliki izvor slobodnih radikala koji štete koži. Pušenje čini da koža izgleda starije i doprinosi stvaranju bora tako što:

• Sužava sitne krvne sudove u unutrašnjim slojevima kože. Ovo smanjuje dotok krvi i troši kiseonik i  nutrijente kao što je vitamin A iz kože.
• Oštećuje kolagen i elastin: vlakna koja koži daju njenu jačinu i elastičnost.