Atopijski dermatitis na telu – Prepoznavanje i kontrolisanje upalnih stanja

Atopijski dermatitis je hronično oboljenje kože koje je u porastu, naročito u zapadnom svetu. Najviše pogađa bebe i decu - čak 10-20% dece širom sveta - ali pogođeno je i 2-5% odraslih. Osobe sa ovim problemom imaju stalno suvu kožu sklonu iritaciji, infekciji i zapaljenju. Iako ne postoji lek, redovna nega kože - samostalno ili u kombinaciji sa medicinskim tretmanima - može u velikoj meri ublažiti neprijatnost.

Atopijski dermatitis, poznat i kao atopijski ekcem, je nezarazno hronično kožno oboljenje koje zahvata kožu lica i tela beba, dece i odraslih. Broj slučajeva je u poslednjih 30 godina porastao dva do tri puta. Iako nije utvrđen uzrok, dokazana je povezanost sa astmom i polenskom kijavicom.

Kod osoba koje pate od ovog oboljenja narušeni su barijerna funkcija kože i imunitet. Bolest karakterišu dve različite faze. U neaktivnoj fazi (ili "intervalu"), koža je suva, iritirana i može biti blago ljuspasta. Ovo stanje suve ili veoma suve kože je poznato kao kseroza. U aktivnim (ili "upalnim") fazama, koža postaje inficirana, upaljena i svrbi. Iako ne postoji lek za atopijski dermatitis, pacijenti mogu produžiti neaktivne periode i doprineti ublažavanju upalnih stanja doslednom negom kože.

Tokom aktivne faze, osoba najčešće dobije osip na licu, koži glave, vratu, dekolteu, unutrašnjoj strani kolena i laktova, rukama, ručnim zglobovima i stopalima. Ova područja se značajno razlikuju kod dece i beba.

Dolazi do zapaljenja i svraba osipa i začarani krug češanja dovodi do dalje infekcije. Pošto je atopična koža tako suva i svrbi, normalno je da se pacijenti češu. To oštećuje barijernu funkciju kože, čineći slojeve kože ispod površine kože podložne mikroorganizmima i agensima iz zagađenju životne sredine.

Upalna stanja potrebno je kontrolisati dermatološkim tretmanima protiv svraba, upale i bakterija.

Atopijski dermatitis na telu može pogoršati temperatura, pa osobe sa tim problemom često moraju da ograniče odevanje, dajući prednost mekanom pamuku nad vunom ili najlonom. Takođe mogu patiti od nesanice usled znojenja i češanja.

Ako niste sigurni oko prepoznavanja svojih simptoma, potražite savet lekara ili dermatologa.

Dermatolozi su utvrdili nekoliko uzročnih i doprinosećih faktora.

Na primer:

• Postoji genetska veza koja povezuje atopijski dermatitis, astmu i polensku kijavicu. Dokazano je i da ako jedan ili oba roditelja pate od jednog ili svih ovih oboljenja, rizik da će njegovo dete imati atopijski dermatitis proporcionalno raste. Ako oba roditelja imaju atopijski dermatitis, postoji šansa od 60-80% da će njihovo dete naslediti bolest.
• Utvrđene su veze između sredine u kojoj neko živi i rizika od dobijanja od ove bolesti. Gradovi sa visokim nivoom zagađenja i hladna podneblja predstavljaju veći rizik za ljude. U jednoj studiji koja je poredila jamajčansku decu koja žive u Londonu i njihove vršnjake na Jamajci, utvrđeno je kod dece u Londonu postoji dvaput više slučajeva oboljenja.
• U slučajevima majki koje rode dete u poznijim godinama postoji veća verovatnoća da će dete imati atopijski dermatitis nego kod onih koje rađaju u mlađem dobu.

Nasledni atopijski dermatitis karakteriše manjak prirodnih vlažećih faktora (NMF) kao što su aminokiseline i narušen epidermalni metabolizam lipida.

Upalna stanja mogu pokrenuti "začarani krug" atopične kože, pri kojem češanje stvara začarani krug simptoma i reakcija.

Kada atopijski dermatitis zahvati kožu, važno je održati kožu hladnom i neiritiranom. Faktori koji dodatno doprinose su:

• Odeća u kojoj se telo znoji, kao što je najlonska
• Odeća koja je gruba na već iritiranoj koži, kao što je vunena
• Određene namirnice. One variraju od osobe do osobe, ali najčešći okidači su mlečni proizvodi, orašasti plodovi i ljuskari
• Alkohol
• Kućne grinje, prašina, polen i drugi alergeni
• Agresivni deterdženti za pranje
• Formaldehid
• Dim cigareta i cigara
• Zagađenje

Stres i nesanica takođe mogu pogoršati simptome.

Pročitajte više o faktorima koji utiču na kožu.

Još ne postoji lek za atopijski dermatitis, ali simptome i u aktivnoj i u neaktivnoj fazi moguće je ublažiti doslednom, efikasnom negom kože i odgovarajućim medicinskim tretmanom. Međutim, čak i pored najstrože rutine nege dolazi do upalnih stanja i osobe sa tim problemom moraju pronaći načine da ublaže neprijatne simptome.

Pozanti i kao sredstva za održavanje vlažnosti kože, emolijenti pomažu koži da ostane meka i vlažna i ublažavaju svrab koji može dovesti do upalnog stanja. Takve kreme, losioni, sredstva za kupanje i ulja za tušranje održavaju kožu hidriranom, što štiti površinu od oštećenja izazvanog češanjem.

Među sastojke koji se često nalaze u emolijentima spadaju:

• Omega-6 masne kiseline: Ulje noćurka i ulje semena grožđa obnavljaju prirodnu barijernu funkciju kože, umiruju i hrane kožu.
• Likokalkon A (ekstrakt iz korena sladića). Prirodan protivupalni antioksidant, ekskluzivno otkriće kompanije Beiersdorf, koji doprinosi ublažavanju crvenila i smirivanju upale.

Kada dođe do upalnih stanja, savetuje se dodatna aktivna nega emolijentima. Preparati za upalna stanja obično sadrže kortikosteroide. Oni dokazano deluju brzo i efikasno na ublažavanje upale i svraba. Međutim, ne bi ih trebalo nanositi na veće površine kože tokom dužih vremenskih perioda, jer se njihova efikasnost može smanjiti dužom upotrebom. Zbog toga su delotvorni kortikosteroidi lekovi koje se izdaju isključivo na recept.

Eucerin AtopiControl Acute Krema za akutnu negu ima blagotvorna svojstva za koja je klinički dokazano da značajno poboljšavaju izgled kože tokom upalnih faza. Ovo rešenje za negu kože omogućava manju  upotrebu hidrokortizona tokom upalnih stanja.

Svako ima drugačije simptome, ali postoji niz izmena načina života za koje osobe sa ovim problemom kažu da im pomažu u kontrolisanju svog atopijskog dermatitisa.

Na primer:

• Održavanje relativno niske sobne temperature. Znojenje dovodi do iritacije i svraba.
• Stavljanje krema i masti u frižider, jer ohlađeni emolijenti pružaju dodatno olakšanje svraba.
• Vođenje dnevnika o hrani, piću i mogućim promenama u spoljnoj sredini da bi se videlo da li neki od njih utiču na simptome.
• Smatra se da su neke destinacije za odmor više terapeutske od drugih. Dobri primeri uključuju Severno more, Atlantik, Mrtvo more, Sredozemno more i visoke planine - mada bi trebalo izbegavati ekstremnu hladnoću.
• Joga i medicatija doprinose smanjenju stresa, jednog od okidača upalnih stanja.
• Kada koža počne da svrbi, bolje je tapkati nego češati je. I jedno i drugo umiruju kožu, ali tapkanje ne narušava barijernu funkciju kože.
• Ako je pogođena osoba dete, održavajte njegove nokte kratkim i ravnim kako bi se umanjila šteta koju može izazvati češanjem.
• Pokušajte da nosite pamučne rukavice tokom noći kako biste izbegli češanje tela u snu.
• Tuširanje umesto kupanja i to na temperature od najviše 32°. Prečesto tuširanje može dehidrirati kožu.
• Umesto da trljate mokru kožu peškirom, utapkajte vodu dok koža ne postane gotovo sasvim suva, a odmah potom nanesite kremu ili losion.
• Izbegnite grubo trljanje kože  upotrebom grube četke za telo ili rukavice za piling.

Ako niste sigurni kako da kontrolišete simptome, molimo potražite savet lekara ili dermatologa.