Šta možete da učinite – Protiv akni uz pomoć lekova?

Lekovi koji se izdaju bez recepta za mnoge osobe koje pate od akni prosto nisu dovoljno delotvorni. Ti ljudi obično imaju teže oblike akni- acne papulopustulosa ili conglobata. Dobra vest je da se efikasni medicinski tretmani mogu dobiti na recept i što se ranije počne sa terapijom to je manji rizik od trajne fizičke i emocionalne štete.

Pre nego što odlučite koji tretman da koristite, važno je da utvrdite simptome koji su razlog za brigu. Tretmani blagih i umerenih akni obično ciljaju na jedan ili više od četiri problema povezana sa ovim stanjem. Oni deluju na sledeći način:

• smanjuju lučenje sebuma i tako kontrolišu seboreju.
• ubrzavaju ljuštenje površinskih ćelija kože (deskvamaciju) i tako doprinose borbi protiv hiperkeratoze.
• bore se protiv bakterijske infekcije izazvane bakterijskom kolonizacijom.
• ublažavaju upalu i time umiruju bubuljice, papule i pustule.

Vredi napomenuti da je potrebno vreme da tretman akni, bilo medicinski ili nemedicinski, počne da deluje.

U pitanju je najčešće 4 do 8 nedelja, mada može biti potrebno i do tri meseca, a simptomi se mogu pogoršati pre nego što se poboljšaju. Pacijenti se lako obeshrabre i odustanu, te je stoga važno istrajati i primenjivati zadate rutine, čak i ako nema trenutnog poboljšanja.

Lekovi mogu imati neželjene efekte. Na primer, suvu kožu ili osetljivost na svetlost. Ovi simptomi se mogu ublažiti upotrebom
dodatnih hidratantnih preparata za kožu sklonu aknama, kao što je Eucerin DermoPure Komplementarna umirujuća krema.Ona se može koristiti sa standardnim medicinskim tretmanima akni radi intenzivne hidratacije i umirivanja isušene kože sa aknama.

*Nast, A; Dréno, B; Degitz, K. et al. (2012), European Evidence-based (S3) Guidelines for the Treatment of Acne, Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology, 26, p. 1-29 (Evropske smernice zasnovane na dokazima (S3) za tretman akni, Žurnal Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju, 26, str. 1-29)

Među efikasne lekove koji se mogu koristiti za lečenje akni spadaju:

• Topikalni retinoidi
• Benzoil peroksid
• Topikalni antibiotici
• Azelaična kiselina
• Oralni antibiotici
• Oralni izotretinoin
• Oralni antiandrogeni

Oni se koriste samostalno ili u kombinaciji, a dermatolog će prepisati odgovarajući lek zavisno od simptoma.

Medicinski tretman akni poštuje strogе međunarodnе standardе kako bi osiguraла doslednost dermatologa i lekara u terapiji. Ovе smernicе zasnovana na dokazima* pružaју lekarima informacije o tome koje tretmane ili kombinacije tretmana da koriste, u zavisnosti od stanja akni i individualnih simptoma. Onе nudе alternative za različite tipove kože i opcije, gde je to prikladno, za žene.

Određene oralne lekove protiv akni koji se izdaju na recept ne bi trebalo uzimati tokom trudnoće, naročito u toku prvog tromesečja, pa dermatolozi i lekari mogu da preporuče alternative.

Hormoni. Većinu slučajeva akni izaziva reakcija lojnih žlezda na androgene hormone. Lojne žlezde reaguju na hormone koji cirkulišu kroz telo prekomernim lučenjem sebuma.

Kombinacija viška sebuma (seboreje) i poremećenog ljuštenja ćelija kože dovodi do uvećanja lojnih žlezda i pojave bubuljica. Na njima se potom mogu naseliti određene bakterije i koža može postati crvena i zapaljena.

Ovaj proces najčešće pogađa tinejdžere, pošto i dečaci i devojčice tokom puberteta doživljavaju porast androgena. Do 90% tinejdžera dobije neki oblik akni, mada one obično nestanu tokom odrastanja.

Ljudi svih uzrasta mogu dobiti akne. Do 80% slučajeva akni u odraslom dobu pogađa žene koje prolaze kroz hormonske promene.

To može biti tokom trudnoće, menstruacije ili poremećaja izazvanih hormonima kao što je sindrom policističnih jajnika.

Bakterije. Ljudi koji pate od akni često imaju mastan, sjajan ten. To stvara idealnu sredinu za razmnožavanje inače bezopasnih bakterija akni (Propionibacterium acnes), koje zatim izazivaju iritaciju i zapaljenje uvećanih žlezda.

Genetika. Još jedna teorija o tome zašto su neki ljudi podložniji aknama nego drugi ima veze sa genetikom. Iako nije nasledni problem, postoji izvesna veza između akni roditelja i povećane verovatnoće pojave akni i kod njihovog deteta ili dece. Isto tako, kod dece osoba koje su patile od akni u odraslom dobu postoji veća verovatnoća da će i sama imati akne u odraslom dobu.

Lekovi. Konačno, smatra se da pojedini lekovi, kao što su steroidi i litijum, mogu izazvati akne kod ljudi podložnih tom problemu.

Pored dokazanih uzroka, postoje i brojni mitovi o aknama, od kojih mnogi nepravedno okrivljuju osobe koje pate od tog problema. Na primer, nije istina da ljudi koji imaju kožu sklonu aknama

ne vode računa o higijeni.

Zapravo, kožu pre može oštetiti previše nego premalo čišćenja.

Takođe nije tačno da loša ishrana izaziva akne. Naravno da je zdrava ishrana bolja od loše, ali masna hrana i čokolada imaju malo uticaja na pojavu akni.

Ljudi sa kožom sklonom aknama ne bore se samo sa fizičkim problemom, oni takođe mogu doživljavati psihološku patnju. Prisustvo bubuljica i pustula na licu se teško prikriva, pa osobe sa ovim problemom često gube samopouzdanje.

Isto tako, neke od strategija za prikrivanje ovog stanja, kao što je nošenje teške šminke ili pokrivanje lica kosom, zapravo mogu pogoršati stvari, a puštanje brade može učiniti nanošenje topikalnih lekova komplikovanim.

Dobra vest je da postoje tretmani i što se ranije počne sa njihovom primenom to je manji rizik od trajne fizičke i emocionalne štete.

Pročitajte više uopšteno o medicinskim aknama.
Pročitajte više o nemedicinskim terapijama akni.

Simptomi se razlikuju od osobe do osobe i neki ljudi različito reaguju na hranu ili spoljnu sredinu.

Neki od najčešćih faktora za koje je utvrđeno da pogoršavaju stanje kože sklone aknama su:

• preterano konzumiranje ugljenih hidrata kratkog lanca (šećer i belo brašno)
• visok unos mleka i drugih mlečnih proizvoda (mada se pokazalo da sir ne pravi probleme)
• pušenje
• komedogeni proizvodi za negu kože i komedogena šminka

Važno je potražiti savet dermatologa, čak i ako su simptomi blagi ili u ranoj fazi, pošto efikasan medicinski tretman može sprečiti pogoršanje problema i smanjiti rizik od ožiljaka.

Takođe postoji nekoliko opštih pravila kojih se treba pridržavati:

• koristiti mlaku vodu, ne vruću ili hladnu
• koristiti isključivo nekomedogene preparate za negu kože
• koristiti šminku koja neće začepiti pore
• koristiti odgovarajuće sredstvo za čišćenjepre spavanja radi uklanjanja nečistoće i pripremanja kože za upijanje lekova
• pustiti bubuljice da zacele prirodno - ceđenje ih samo pogoršava

Pročitajte više o nemedicinskim terapijama akni.

Iako ne postoji "lek" za akne, simptomi se mogu lečiti medicinskim i nemedicinskim terapijama. Medicinska intervencija savetuje se za teže oblike akni ili u slučajevima gde su isprobane nemedicinske alternative, ali su se pokazale neefikasnim.

Prva opcija tretiranja težkih akni bio bi topikalni gel, krema ili losion.

• Topikalni retinoidi kao što su tretinoin i adapalen. Topikalni retinoidi deluju na prekomernu kertinizaciju i upale, pa su efikasni i za komedogene i upaljene akne.
• Benzoil peroksid doprinosi sprečavanju mrtve kože da blokira folikule dlake i ubija bakterije koje izazivaju infekciju.
• Topikalni antibiotici pomažu pri uništavanju bakterija na koži koje mogu inficirati začepljene folikule dlake. Uvek ih treba kombinovati sa benzoil peroksidom kako bi se sprečio nastanak bakterijske otpornosti na antibiotik.
• Azelainska kiselina se često koristi kao alternativni tretman za uklanjanje mrtvih ćelija kože i ubijanje bakterija i obično se prepisuje ako pacijenti imaju neželjene efekte sa benzoil peroksidom ili topikalnim retinoidima.

Primena lokalne terapije se može kombinovati sa tabletama antibiotika (uglavnom tetraciklini ili eritromicin).  

Ako to ne deluje, može se propisati lek koji se zove izotretinoin. Hormonska terapija takođe može biti efikasna kod žena koje imaju akne, jer estrogen sprečava aktivnost lojnih žlezda i smanjuje stvaranje androgena poreklom iz jajnika i nadbubrežnih žlezdi. 

Kao i svi lekovi, i lekovi za lečenje akni imaju poznata neželjena dejstva. Ovo obuhvata suvoću kože i osetljivost na sunce, ali se ovo obično može prevazići primenom pomoćnog hidratantnog preparata za kožu sklonu aknama, kakav je DermoPure Matirajući fluid. Ovim se naglašava da je važno da pacijenti koji su na terapiji za akne primenjuju svakodnevno preparate za zaštitu od sunca namenjene potrebama masne i kože sklone aknama, kakav je Eucerin Oil control za zaštitu masne kože od sunca SPF 30 ili SPF 50+. Osim što pruža veoma visok nivo i široki sipektar UVA/UVB zaštite, ovaj preparat pruža biološku zaštitu ćelije u cilju vrhunske zaštite od sunca i jedinstvenu tehnološku inovaciju regulacije sebuma pomoću L-karnitina radi postizanja matirajućeg efekta. 

Pročitajte više o nemedicinskoj terapiji akni
Pročitajte više o zaštiti od sunca kože sklone aknama
Pročitajte više o Eucerin DermoPure liniji