Osetljivost na sunce izazvana lekovima – Prepoznavanje simptoma i razumevanje uzroka

Mnogi lekovi u širokoj upotrebi, čak i oni koji se izdaju bez lekarskog recepta, mogu učiniti vašu kožu osetljivijom na sunce nego inače. Fotosenzibilišući agensi mogu postati reaktivni ili izazvati alergijske reakcije u interakciji sa ultravioletnom (UV) svetlošću. Ovaj članak detaljno navodi uzroke, simptome i kontrolu fotosenzitivnih reakcija izazvanih lekovima.

Fotosenzitivnost izazvana lekovima (ili osetljivost na sunce izazvana lekovima) nastaje kada određeni lek, koji inače ne izaziva osetljivost, postane fotoaktivan pri interakciji sa UV svetlošću koja je prodrla u kožu.

Hemikalije koje imaju planarnu, tricikličnu ili policikličnu strukturu upijaju ultravioletnu svetlost, i često te izmenjene hemikalije izazivaju manifestacije na koži (kao što su fototoksične ili fotoalergijske reakcije). Kako nije uvek moguće prekinuti upotrebu ovih lekova, važno je razumeti kako pravilno zaštiti kože od sunčeve svetlosti.

Klinička slika fotosenzitivnosti izazvane lekovima može biti različita, jer vrsta reakcije, bilo fototoksične ili fotoalergijske, zavise od tipa fotosenzibilišućeg agensa koji je izazvao reakciju.

Razgovarajte sa svojim dermatologom ili farmaceutom ako ste zabrinuti zbog bilo kojeg od svojih simptoma, naročito ako sumnjate da imate fotosenzitivnost izazvanu lekovima, ili ako niste sigurni da li vaš(i) lek(ovi) mogu izazvati fotosenzitivne reakcije.

Glavna razlika je u tome što se fotoalergijske reakcije javljaju kada imunitet raguje na fotoaktivnu hemikaliju izazivanjem otoka i upale, dok se fototoksične reakcije javljaju isključivo usled toga što fotoaktivna hemikalija reaguje direktno sa ćelijskim membranama ćelija kože i ćelijskom DNK te ne uključuje imunitet.

Kod fotoalergijskih reakcija je stoga dovoljno prisustvo male količine fotoaktivne hemikalije jer je imunitet veoma osetljiv, dok je kod fototoksičnih reakcija potrebna veća količina fotoaktivne hemikalije (mada se fototoksične hemikalije razlikuju po toksičnosti i stoga različite količine svake hemikalije mogu izazvati reakciju).

Dok fototoksične i fotoalergijske reakcije izazivaju različite vrste fotoaktivnih hemikalija koje izazivaju različite biohemijske reakcije, i dalje može biti teško razlikovati ih pri pregledu osobe sa fotosenzitivnošću. Glavna vizuelna razlika između reakcija je ta da fototoksične obično izgledaju kao teške opekotine od sunca koje su uglavnom ograničene na kožu izloženu suncu, a fotoalerijske reakcije više liče na atopijski dermatitis i reakcija se može proširiti sa kože izožene suncu na neizložene delove.

I sistemski (oralni) lekovi i jedinjenja za topikalnu primenu mogu izazvati fotosenzitivne reakcije. Stoga je važno razmotriti mogućnost fotosenzitivnosti pri odabiru hidratantne kreme ili losiona. Pojedini protivupalni lekovi, ili analgetici, kao što je ibuprofen takođe mogu izazvati fotosenzitivnost. U ostale često korišćene fotoaktivne lekove spadaju antibiotici, nesteroidni anti-inflamatorni lekovi, diuretici, statini, retinoidi i antimikotici.

Mnogi lekovi koji se nalaze u širokoj upotrebi koji mogu izazvati fotosenzitivnost i nalaze se u donjoj tabeli pod nazivom Uobičajeni fotosenzitivirajući lekovi, međutim ovo nije kompletan spisak i postoji mnoštvo drugih lekova koji bi mogli izazvati fotosenzitivnost.

• Antikonvulzi (neuroleptici)
  
• Antibiotici
• Diuretici
• Hipoglikemici
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIDs)
• PDT pro-fotosenzitizatori
• Retinoid

Ako niste sigurni da li lek(ovi) koji/e koristite mogu izazvati fotosenzitivnost, ili želite opšte informacije o tome koji lekovi mogu izazvati fotosenzitivnost, molimo obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Talasne dužine svetlosti koje dokazano dovode do fotosenzitivnosti izazvane lekovima su iz spektra UVA (320-400 nm) i UVB (290-320 nm). Međutim, pojedine hemikalije mogu reagovati sa sunčevom svetlošću u vidljivom spektru. Stoga je izbegavanje izlaganja suncu od izuzetne važnosti.

Pored toga, zaštita kože odećom i upotreba kreme za zaštitu od sunca sa efikasnim UVA/UVB filterima i visokim zaštitnim faktorom (50+) pružiće zaštitu od fotoaktivacije  većine fotoaktivnijih lekova koje eventualno morate uzimati.

Uvek pratite uputstva za upotrebu na kremi za zaštitu od sunca, naročito u pogledu učestalosti primene. Generalno, izbegavanje opekotina od sunca takođe će pomoći da se smanji rizik fotosenzitivnih reakcija izazvanih lekovima. Pročitajte više o tome kako da zaštitite lice i telo od  opekotina izazvanih sunčevim zracima.

Test na koži pomaže vam da saznate više o svom stanju kože, ali ako imate fotosenzitivnu reakciju ili niste sigurni, uvek se konsultujte sa dermatologom radi direktne dijagnoze.