Koža i sunce – Kako na kožu utiču sunčevi UVA, UVB zraci i vidljiva svetlost visoke enegrije (HEVIS)

Umereno izlaganje suncu dobro je za naše zdravlje, ali prekomerno izlaganje suncu može da ošteti kožu kako na površini, tako i na ćelijskom nivou. Ovaj članak daje pregled sunčevog sprektra, ispituje pozitivna i negativna dejstva koja on ima na stanje kože, i navodi faktore koji utiču na to kako koža reaguje na sunce.

Sunčevu svetlost čini spektar koji se sastoji od: vidljive svetlosti, ultraljubičaste (opšte poznata kao UV) i infracrvene svetlosti. Svetlost se meri u talasnim dužinama  ̶  njihova merna jedinica su nanometri (nm) i milimetri (mm). Svaki od različitih svetlosnih zraka iz spektra ima talasnu dužinu svojstvenu samo njemu.

Vidljiva svetlost čini oko 50% spektra sunčeve svetlosti, i kao što ime kaže, to je jedini deo svetlosti koje ljudsko oko može da detektuje. Ona ima talasnu dužinu u opsegu od 400nm do 760nm. Deo ovog vidljivog spektra prema plavo/ljubičastom opsegu od 400 nm, poseduje naročito visok nivo energije, i poznat je pod nazivom vidljiva svetlost visoke enegije (HEVIS) ili HEVL.

Ultraljubičasta svetlost nije vidljiva ljudskom oku i javlja se u tri oblika: ultraljubičasta A (UVA), ultraljubičasta B (UVB), i ultraljubičasta C (UVC).

UV svetlost ima kraću talasnu dužinu od vidljive svetlosti. UVC zraci imaju najkraću talasnu dužinu (između 100nm i 290nm). Njih blokira zemljina atmosfera, pa ne dopiru do kože. UVA i UVB zraci imaju talasnu dužinu između 280nm i 400nm, s tim da UVA zraci imaju dužu talasnu dužinu od UVB zraka. Zajedno, oni čine oko 5% sunčevih zraka.

UVA zraci su manjeg intenziteta od UVB zraka, ali su 30 do 50 puta zastupljeniji. Oni su, takođe, stalno i sa relativno jednakim intenzitetom, prisutni za vreme dnevnog svetla, tokom cele godine. S druge strane, UVB zraci menjaju intenzitet tokom dana i dostižu svoj maksimum u podne. I jedni i drugi zraci prolaze gotovo nesmetano kroz oblake i smog.

Infracrveni A i B zraci imaju dužu talasnu dužinu, između 760nm i 1000nm (1mm) i  ̶  baš kao UV zraci  ̶  nisu vidljivi ljudskim okom. Oni čine preostalih 45% svetlosti.

Sunčeva svetlost može biti dobra po nas, ali previše sunca uzrokuje oštećenja kože. Opekotine od sunca, fotostarenje (prevremeno starenje kože uzrokovano suncem), hiperpigmentacije i alergije na sunce su primeri vidljivih oštećenja kože, iako posledice izlaganja suncu mogu dopreti dublje, uzrokujući oštećenja DNK na ćelijskom nivou.

UV zraci (kako UVA, tako i UVB) su glavni uzrok oštećenja kože od sunca, ali vidljiva svetlost visoke energije može da uzrokuje dodatni stres na koži. Ovi zraci utiču na kožu na različite načine:

UVB zraci obezbeđuju vašoj koži energiju koja joj je potrebna kako bi sintetisala vitamin D,  i stimulišu proizvodnju melanina koji je odgovoran za tamnjenje kože. Oni ne prodiru podjednako duboko koliko i UVA zraci, već samo u površinske slojeve kože (epidermis), ali mogu izazvati veća trenutna oštećenja kao što su opekotine od sunca  i privremena zadebljanja kože. Ćelijska DNK direktno apsorbuje UVB zrake, što može dovesti do oboljenja kože kao što su aktinična keratoza i rak kože.

UVB zraci (baš kao i UVA zraci i vidljiva svetlost visoke energije HEVIS) mogu dovesti do hiperpigmentacija.

UVA zraci prodiru u dublje slojeve kože (dermis). Oni stimulišu proizvodnju slobodnih radikala u koži, što uzrokuje oksidativni stres i može dovesti do indirektnog oštećenja DNK (pri čemu slobodni radikali tokom vremena menjaju ćelijsku DNK). UVA zraci se uglavnom povezuju sa:

• Fotostarenjem (prevremenim starenjem kože uzrokovanim suncem): 
• Alergijama na sunce kao što je PLE (UVB zraci, takođe, mogu da izazovu alergije, ali u manjoj meri)
• Hiperpigmentacije kao što su  fleke od sunca (poznate i kao staračke pege)

Kao i UVA zraci, vidljiva svetlost visoke energije (HEVIS) prodire u dublje slojeve kože i stvara slobodne radikale koji uzrokuju oksidativni stres. Ovi slobodni radikali su jedan od glavnih uzroka fotostarenja. Oni ometaju rad ćelija i razlažu kolagen i elastin koji našoj koži daju glatki, mladalački izgled. Vidljiva svetlost visoke energije (HEVIS) se, takođe, povezuje sa hiperpigmentacijama.

Kako sunce uzrokuje oksidativni stres?

UVA zraci i vidljiva svetlost visoke energije (HEVIS) interaguju sa ćelijama kože i stvaraju slobodne radikale. Ovi slobodni radikali predstavljaju visoko reaktivne molekule kiseonika, poznate i pod nazivom ROS – reaktivne vrste kisonika. Telo koristi antioksidanse da neutralizuje ove potencijalno štetne slobodne radikale. Kada se poremeti ravnoteža između proizvodnje slobodnih radikala i sposobnosti tela da ih neutrališe, slobodni radikali počinju da oštećuju kožu u procesu pod nazivom oksidativni stres.

Dobro je poznato da sunčeva svetlost popravlja raspoloženje, kao i da manjak izloženosti suncu može da dovede do nedostatka vitamina D i sezonskog poremećaja raspoloženja. Moguće je da postoji veza između ova dva stanja.

Sunčeva svetlost je važan izvor vitamina D koji je od suštinskog značaja za mnoge vitalne procese u našem organizmu. Ovaj vitamin održava naše kosti zdravim i može da smanji rizik od depresije.

Ispitivanja pokazuju da količina sunčeve svetlosti kojoj je telo izloženo, direktno utiče na nivo proizvodnje serotonina u mozgu tokom istog dana. Nivo serotonina je viši za vreme vedrih, nego za vreme tmurnih ili oblačnih dana. Serotonin je moćan neurotransmiter koji kontroliše raspoloženje i povezuje se sa osećanjem sreće.

Slično tome, kod osoba koje su manje izložene sunčevoj svetlosti, uglavnom tokom zimskih meseci na severnoj hemisferi, mogu da se jave simptomi depresije, teškoće sa koncentracijom, manjak energije i prekomerno spavanje. Svi ovi simptomi zajedno se klasifikuju kao sezonski poremećaj raspoloženja.

Prekomerno izlaganje suncu je loše za kožu i za zdravlje, uopšte. Ovo su neki od problema:

Opekotine od sunca su najčešći oblik oštećenja koje sunce izaziva, a uzrokuju ga UVB zraci. Karakteriše ga crvena, bolna koža sa plikovima. Pre nego što se simptomi pojave, može proteći do pet sati.

Starenje kože je, naravno, potpuno prirodan proces, ali ako koža prevremeno stari, ona može da počne da se opusta i da se bore jave ranije nego inače. Smatra se da je do 90% prevremenog starenja kože uzrokovano suncem¹, i to predstavlja fotostarenje. Direktno oštećenje DNK koje uzrokuju UVB zraci igra izvesnu ulogu u fotostarenju, ali je glavni uzrok oksidativni stres koji aktiviraju UVA zraci i vidljiva svetlost visoke energije (HEVIS). Slobodni radikali ne prouzrokuju samo stres u ćelijama kože, već i razlažu kolagen i elastin koji su značajni za glatku, jedru kožu: nastaju bore, koža gubi volumen, a problemi sa hiperpigmentacijama, kao što su fleke od sunca (poznate i kao staračke pege), se pojavljuju pre nego što bi trebalo. Više možete pročitati u Fotostarenje: Šta ga uzrokuje i kako mogu da ga sprečim?

^{1 - Ramos-e-Silva et al., 'Anti age kozmetika: Činjenice i kontroverze'. Clin Dermatol. 2013 Nov-Dec; 31(6): 750-8.}

Hiperpigmentacije uzrokuje prekomerna proizvodnja melanina  ̶  prirodnog pigmenta koji koži daje boju. Ovu prekomernu proizvodnju može da aktivira niz različitih faktora, ali je prekomerno izlaganje suncu najčešći. UVA, UVB zraci i vidljiva svetlost visoke energije (HEVIS) se svi vezuju za probleme sa hiperpigmentacijama i mogu dodatno pogoršati stanja kao što su staračke pege (poznate i kao fleke od sunca) i melazma. Čitajte više u Hiperpigmentacije: šta uzrokuje tamne fleke i kako mogu da ih redukujem?

Istraživanja ukazuju da je sklonost ka alergijama na sunce nasledna, ali da u 80% slučajeva, UV zraci deluju kao okidač. Kada osoba već pati od nekog oboljenja , imuni sistem identifikuje delove kože koji su bili pod dejstvom sunca i reaguje na njih osipom. Čitajte više u Alergije na sunce: kako mogu da doprinesem sprečavanju PLE i zaštitim svoju kožu sklonu alergiji?

U najtežim slučajevima, UVB zraci koji dovode do opekotina od sunca i oštećuju ćelijski DNK, mogu da uzrokuju bolesti kao što su aktinična keratoza (suve, ljuspaste delove kože
crvene ili braon boje koji mogu biti bolni, ali su bezopasni ako se leče) i rak kože.

Fizijatri i dermatolozi sve više upozoravaju na jaku uzajamnu vezu između sunca i raka kože. Postoje tri osnovna tipa raka kože:

1. Bazocelularni rak kože se pojavljuje u vidu malih, sjajnih ružičastih ili crvenih izraslina koje sporo rastu. Najčešće se nalaze na licu, koži glave, ušima, šakama, ramenima i leđima. 
2. Planocelularni karcinom se obično pojavljuje u vidu ružičastih izraslina. One mogu da imaju tvrdu, ljuspastu kožu na površini i najčešće se javljaju na licu, vratu, usnama, ušima, šakama, ramenima, rukama i nogama.
3. Melanom je najopasniji tip raka. Često su prvi znaci: pojava novog mladeža ili promena u izgledu postojećeg. Veći su izgledi da melanomi imaju nepravilan oblik, više boja i budu veći od 6mm. Oni se mogu naći bilo gde na telu, ali su leđa, ruke, noge i lice najčešća mesta.

Ako ste na bilo koji način zabrinuti u vezi sa mladežima ili izraslinama na vašoj koži, konsultujte svog lekara.

Niz spoljašnjih i unutrašnjih faktora mogu da utiču na to kako naša koža reaguje na sunčeve zrake:

Geografski položaj, godišnje doba, klima i doba dana, svi oni utiču na intenzitet sunčevih zraka. Dužina vremena koje provodimo na suncu i način na koji štitimo kožu od sunca značajno utiču na zdravlje kože tako što ograničavaju negativna dejstva sunca.

Saznajte kako da na najbolji način negujete kožu u Kako treba da zaštitim svoje telo od sunca?, Zašto mi je potrebna svakodnevna zaštita lica od sunca? i Zašto je bebama i deci potrebna posebna zaštita od sunca?

Drugačija koža reaguje drugačije na sunce:

• Ten: koža sa svetlim tenom može da bude podložnija oštećenjima od sunca u odnosu na onu tamnijeg tena.
• Starost: dečija koža i koža u zreloj dobi je tanja i nežnija nego koža u nekoj drugoj starosnoj dobi, a posebno je osetljiva na oštećenja od sunca. 
• Mesto: neki delovi kože  ̶  kao što su lice, vrat, dekolte, ruke i šake  ̶  su izloženiji suncu u odnosu na druge delove tela. 
• Tip: koži koja je masna i sklona aknama je potrebna drugačija zaštita od sunca u odnosu na suvu kožu.
• Stanje: Sunce može da uzrokuje alergije, a osobe koje uzimaju određene lekove, kao i one koje su nedavno uradile hemijski piling ili tretman laserom, mogu primetiti da im je koža osetljivija na sunce.

• Naprednu spektralnu tehnologiju koja kombinuje fotostabilne UVA/UVB filtere² širokog spektra za pouzdanu UV zaštitu sa antioksidansom Likokalkonom A za zaštitu od vidljive svetlosti visoke energije (HEVIS)
• Dodatnu DNK zaštitu: Glicireitnska kiselina stimuliše sopstveni mehanizam obnavljanja DNK kože
• Liniju preparata za lice i telo koji su prilagođeni potrebama i stanju kože.

Saznajte vise o Eucerin liniji preparata za zaštitu od sunca ovde.

^{2 - Ispunjava najviše standarde UVA i UVB zaštite definisane od strane udruženja Cosmetics Europe. Nivoi UVA zaštite koju preparati pružeju su viši od EU zahteva.}