Kako razumeti atopijski dermatitis (ekcem) – Šta dovodi do pojave ekcema i kako bi trebalo da negujem atopičnu kožu?

Atopijski dermatitis (ekcem) je često oboljenje kože u detinjstvu, a takođe se može se javiti i kod mnogih odraslih osoba. Obično se vezuje ze pojavu suve, crvene kože koja svrbi i može imati značajne fizičke i psihičke posledice na osobe čije živote dotakne. Iako ne postoji poznati lek, efikasna nega kože dokazano olakšava simptome i čini kožu mirnijom duže vreme.

Ovaj članak daje opšti prikaz atopijskog dermatitisa. Objašnjava šta je to i kako utiče na ljude. U njemu istražujemo moguće uzroke i okidače i dajemo neke predloge kako da se umire upalne faze, olakšaju simptomi i kako da se atopična koža neguje na svakodnevnoj osnovi.

Atopijski dermatitis - poznat i kao atopijski ekcem - predstavlja nezarazno, hronično (tj. uporno i dugotrajno), inflamatorno oboljenje kože koje karakteriše suva, koža koja se peruta i svrbi (poznata i kao pruritična) i koja je sklona iritaciji. Može se javiti na licu i na telu.

Učestalost atopijskog dermatitisa povećala se 2 do 3 puta u razvijenim zemljama od 70-ih godina XX veka.^1,2,3 Oboljenje se sve češće javlja i u zemljama u razvoju. Atopijski dermatitis se najčešće javlja kod beba i dece: smatra se da globalno oko 15% do 20% dece pati od atopijskog dermatitisa, s tim da 90% svih osoba sa tim oboljenjem iskusi simptome u toku prvih pet godina života.^1,2,3

Može se zadržati i u odraslom dobu, a istraživanje pokazuje da osobe koje pate od atopijskog dermatitisa kao deca mogu kasnije razviti druga, povezana stanja kao što su astma i alergijski rinitis.⁴ Pored toga, ljudi koji nikad nisu imali to oboljenje kao deca mogu ga razviti kao odrasle osobe: procenjuje se da 1 od 12 odraslih osoba pati od atopijskog dermatitisa ⁵.

Ja kažem dermatitis, ti kažeš ekcem

Te reči su zamenjive i označavaju istu stvar: one su kolektivni nazivi za zapaljenske promene na koži. Kao takve, one uključuju mnoga različita dermatološka oboljenja.
Atopijski ekcem i atopijski dermatitis su takođe ista stvar (atopijski označava naslednu osetljivost na određene alergene).

Suvoća, svrab i iritacija su sve simptomi atopične kože. Kod osoba sa svetlijom kožom zahvaćena oblast na koži obično bude crvenkaste boje i može potamneti i postati braon. Kod osoba sa tamnijom puti, zahvaćena koža može postati svetlija ili tamnija jer atopijski dermatitis utiče na pigmentaciju.
Atopijski dermatitis može se javiti bilo gde na telu ali su najčešće lokacije: lice (uključujući i oblast oko očiju), vrat i dekolte, skalp, pregibi na laktovima, udubljenja na kolenima i ruke i stopala. Možete saznati više u odeljcima Atopijski dermatitis (ekcem) lica, Atopijski dermatitis (ekcem) na očnim kapcima, Atopijski dermatitis (ekcem) na glavi i vlasištu, Atopijski dermatitis na rukama, Atopijski dermatitis (ekcem) na različitim delovima tela.
Zahvaćene oblasti pomalo variraju u zavisnosti od uzrasta. Pročitajte više o tome u odeljcima Atopijski dermatitis (ekcem) i bebe, Atopijski dermatitis (ekcem) i deca, i Atopijski dermatitis (ekcem) kod odraslih.

Akutna faza
Poznata i kao "aktivna faza" i često se označava i kao "upalna faza". To je kada je atopična koža najiritabilnija:

• Koža može svrbeti u manjoj meri do intenzivno. Možete osećati kao da vas koža peče i može biti bolna.
• Koža izgleda crveno, suvo i peruta se. Može biti neujednačena ili otekla i može blago krvariti. Možete pročitati više o mogućim okidačima upalnih faza, kao i o tome kako da umirite i negujete atopičnu kožu tokom upalne faze u odeljku Prepoznavanje i kontrolisanje upalnih stanja.

Faza mirovanja
Između upalnih faza postoje periodi kada je atopična koža mirnija i manje sklona iritaciji. Ova neakutna faza takođe je poznata i kao neaktivna, neakutna ili faza bez upale.

• Koža je na osećaj "normalnija" (tj. simptomi su manje iritantni)
• Koža izgleda i na osećaj je suva ili veoma suva i može delovati ljuspasto i pomalo se perutati i blago svrbeti
• Male, zalečene rane (od prethodnih upalnih faza) mogu biti vidljive
• Simptomi su slični simptomima suve kože (stanje kože, pre nego oboljenje, poznato kao kseroza). Pročitajte više u Uopšteno o suvoj koži.

Trajanje svake faze dosta varira od osobe do osobe, a nega kože bi trebalo da se adaptira kako bi odgovarala različitim potrebama kože tokom svake faze.

Ne postoji poznati lek za atopijski dermatitis pa je primarni cilj kada je u pitanju svakodnevna nega atopične kože produžiti fazu mirovanja. Tokom upalne faze, fokus je na ublažavanju simptoma i smirivanju kože što je brže moguće.

Eucerin AtopiControl linija preparata posebno je formulisana kako bi koži pružila negu i komfor koji su joj potrebni tokom svake faze.

Život sa atopijskim dermatitisom, naročito tokom upalne faze, može biti stresan i poznato je da to oboljenje može imati značajan uticaj na kvalitet života.

Pored problema prouzrokovanih samom iritacijom kože, atopijski dermatitis može dovesti do fizičkih i psihičkih problema kao što su nedostatak sna, diksriminacija, stres i opšti nedostatak samopouzdanja.

Kao rezultat toga, osobe koje pate od tog oboljenja često ograničavaju svoj svakodnevi život time što menjaju odeću koju nose, ono što jedu, šminku koju biraju i aktivnosti u kojima učestvuju. To oboljenje takođe može uticati i na veze ako osoba koja od njega pati oseća da je njegova ili njena privlačnost umanjena simptomima. Kada su bebe ili deca ta koja pate od atopijskog dermatitisa, roditelji se mogu  osećati bespomoćno i krivo.

Možete pročitati više u odeljku Kako atopijski dermatitis (ekcem) utiče na san i kvalitet života i pronaći informacije o specifičnom uticaju koji ima na različite starosne grupe u odeljcima Atopijski dermatitis (ekcem) i bebe, Atopijski dermatitis (ekcem) i deca i Atopijski dermatitis (ekcem) kod odraslih osoba.

Atopijski dermatitis je u vezi sa narušenom barijernom funkcijom kože i sa poremećajem imunog sistema.

Spoljašnji (epidermalni) sloj zdrave kože čine ćelije kože (korneociti) koje su okružene matricom holesterola, slobodnih masnih kiselina i ceramida koja je bogata lipidima. Možete saznati više u odeljku o strukturi kože. Kod atopične kože, metabolizam lipida je abnormalan, što dovodi do nedostatka ceramida i dovodi to transepidermalnog gubitka vlažnosti.⁴ Ovaj povećani gubitak vlažnosti čini da koža postane suva, što slabi njenu prirodnu barijernu funkciju.

Oslabljena barijerna funkcija kod atopične kože vezuje se i za manjak filagrina (gena odgovornog za razvoj strukturalnih proteina koji jačaju barijernu funkciju kože). Kada prirodna barijerna funkcija postane narušena, koža postaje sklonija iritaciji i zapaljenju.

Osobe sa atopijskim dermatitisom takođe mogu imati i neregularnu funkciju imunog sistema (poznatu kao atopija), koja njihovu kožu čini reaktivnijom na okolinu i sklonom zapaljenjima.

Genetsku predispoziciju
Postoje dva glavna faktora rizika za pojavu atopijskog dermatitisa: 1) genetski defekt gena filagrina (FLG)^1,6 i 2) i porodična istorija atopičnih oboljenja.^1,3

Deca mogu naslediti deficijenciju filagrina od roditelja koji imaju to isto⁷ a ovi genetski defekti prilično su česti među ljudima svetlije puti.¹ Brojne studije su pokazale da FLG gen igra glavnu ulogu u barijernoj funkciji kože i da mutacije gena dovode do javljanja atopijskog dermatitisa. Kada su prisutne genetske mutacije oboljenje je takođe i ozbiljnije i upornije.¹

Skoro 70% pacijenata sa atopijskim dermatitisom ima porodičnu istoriju atopijskih oboljenja.^1,3,8 Postoji dokazana veza između atopijskih oboljenja: atopijskog dermatitisa, astme i polenske groznice. Ukoliko jedan ili oba roditelja imaju neko od ovih stanja, postoji šansa da će se kod njihovog deteta razviti atopijski dermatitis. Rizik se povećava proporcionalno, pa ako oba roditelja imaju sva tri stanja, šansa da će dete naslediti oboljenje raste.

Vremenski uslovi/zagađenje
Deluje da život u razvijenoj zemlji, u gradu (naročito u gradu sa visokim stepenom zagađenja) ili u hladnijim vremenskim uslovima povećava rizik od atopijskog dermatitisa. Postoje neka interesantna istraživanja o vezi između atopijskog dermatitisa i vremenskih uslova o čemu možete više pročitati u odeljku Atopijski dermatitis i deca.

Simptomi atopijskog dermatitisa su istovremeno i okidači. Pošto je koža suva i svrbi, osobe koje pate od tog oboljenja se češu. Ovo češanje oštećuje zaštitnu barijeru kože, te bakterija poznata kao Staphylococcus Aureus može da se namnoži i da dovede do infekcije na koži. Ova infekcija dovodi do upale i svraba koji pogoršavaju stanje čineći kožu još sklonijom iritaciji i svrab još većim: začarani krug poznat i kao ciklus atopične kože.

Postoji nekoliko spoljašnjih uticaja koji mogu otežati stanje atopijskog dermatitisa i pogoršati simptome. Oni variraju od osobe do osobe ali mogu uključiti:

• vremenski uslovi i zagađenje
• znoj
• stres
• alergije
• dim od cigareta
• abrazivne tkanine i materijale koji ne dišu: npr. vuna ili najlon
• nikl - metal koji se može naći u satovima i nakitu
• hemikalije kao što su neki deterdženti za pranje
• sunce: neki ljudi su otkrili da im sunce izaziva simptome, dok drugima poboljšava stanje kože

Možete saznati više o mnogima od ovih uticaja u odeljcima Prepoznavanje i nega upalnih faza i faktori koji utiču na kožu.

Dobra rutina nege kože, uz korišćenje preparata koji su posebno formulisani za atopičnu kožu, pomoći će da se olakšaju simptomi atopijskog dermatitisa i da se vašoj koži ili koži vašeg deteta pruži najbolja šansa da ostane mirna što duže.

Efikasna hidratacija: Ključna stvar kod nege atopične kože jeste obnavljanje prirodne zaštitne barijere kože time što joj se pruža neophodna hidratacija. Svakodnevno korišćenje sredstva za hidrataciju (koji su poznati i kao emolijensi) pomaže da se spreče ili odlože upalne faze onoliko dugo koliko je to moguće i to je poznato kao osnovna nega. Potražite emolijense koji sadrže dokazane aktivne supstance kao što su:

• Likokalkon A: ekstrakt sladića koji smiruje kožu i ublažava crvenilo
• Ceramidi: koji jačaju barijernu funkciju kože
• Omega-3 i omega-6: ulje noćurka, ulje koštica grođa i sojino ulje predstavljaju bogate izvore ovih esencijalnih masnih kiselina koje smiruju i hrane kožu dok istovremeno obnavljaju zaštitnu barijeru.

Ovi sastojci su deo aktivne formule u Eucerin AtopiControl liniji preparata koja je posebno formulisana kako bi pružala negu atopičnoj koži.

Emolijensi takođe mogu da pomognu i da umire kožu kada dođe do upalne faze. Možete saznati više u odeljku Prepoznavanje i kontrolisanje upalnih stanja.

Medicinske masti: Kortikosteroidi (kao što je hidrokortizon) mogu smiriti atopičnu kožu tokom upalne faze. Saznajte više u odeljku Prepoznavanje i kontrolisanje upalnih stanja. Vaš lekar će moći da vas posavetuje kada je u pitanju tretman koji bi najviše odgovarao vašoj koži.

Nežno ali temeljno čišćenje: Čišćenje je najvažniji prvi korak u nezi atopične kože. Koristite nežna ali efikasna sredstva za čišćenje koja su posebno formulisana da budu nežna prema atopičnoj koži. Mi vam preporučujemo Eucerin AtopiControl Ulje za kupanje.

Možete pročitati više o tome kako da atopičnoj koži pružite negu koja joj je potrebna u odeljcima kako negovati atopičnu kožu kod odraslih i kako negovati mladu atopičnu kožu.

Kako ne postoji lek za atopijski dermatitis, najbolji način da negujete kožu jeste da učinite sve što je u vašoj moći kako biste smanjili šanse da se koža upali. Evo nekoliko stvari za koje su drugi otkrili da mogu biti značajne:

Vodite računa kada perete kožu: Često pranje u vodi koja je previše vruća može oštetiti zaštitnu barijeru kože i dovesti do toga da ona postane suva. Grubi sunđeri i četke za masažu takođe mogu štetiti atopičnoj koži.

Pokušajte da koristite mlaku vodu za pranje, ograničite vreme za kupanje, praktikujte tuširanje umesto kupki kad je to moguće i tapkajte kožu kako biste je osušili umesto da je trljate. Nakon vežbanja se, čim je to moguće, brzo istuširajte kako biste ohladili telo i uklonili znoj - toplota i znoj mogu izazvati upalnu fazu kod nekih osoba.

Ako vaš posao znači da često morate prati ruke ili su vam one izložene grubim hemikalijama, pokušajte da vremenski ograničite izlaganje. Možete saznati više u odeljku Atopijski dermatitis (ekcem) i ruke.

Rashlađujte se: Održavajte temperaturu i vlažnost u prostorijama niskim i idite na odmore u oblasti u kojima je hladna ili umerena klima. Ovo će pomoći da se ublaži znojenje koje može da izazove iritaciju i svrab.

Zaštita od sunca: Atopična koža je već suva, a sunčeva svetlost dovodi do toga da postane još suvlja. Ograničite izlaganje suncu, izbegavajte sate kada je sunce najjače, koristite zaštitnu odeću i nanosite odgovarajući zaštitni faktor. Možete pročitati više u odeljku o efektima sunca na osetljivu kožu.

Nosite mekane materijale koji dišu: Pokušajte da izbegnete da nosite grube i sintetičke materijale uz kožu. Čak i vuna može izazvati svrab kod nekih osoba. Neki deterdženti za pranje takođe mogu iritirati atopičnu kožu pa birajte opcije kako biste zaštitili osetljivu kožu.

Nosite pamučne rukavice tokom noći: Češanje pogoršava stvari pa ukoliko ste vi ili vaše dete skloni češanju ovo može pomoći da se smanje oštećenja na koži.

Šminka: Birajte preparate koji su posebno formulisani za suvu i osetljivu kožu kako biste umanjili šanse da se javi iritacija.

Pokušajte da smanjite stres: Vežbe opuštanja kao što su joga i meditacija mogu pomoći da se ublaži stres koji se često navodi kao okidač za atopičnu kožu, naročito kod žena.

Ishrana: Svi smo različiti, ali neki ljudi su otkrili da određene namirnice i pića kod njih izazivaju simptome, a mleko, jaja, orašasti plodovi, morski plodovi i alkohol se često navode kao takvi. Razmotrite ideju da vodite dnevnik ishrane kako biste videli da li postoji nešto što dovodi do upale kada je u pitanju vaša koža ili koža vašeg deteta, ali ne činite značajne izmene u ishrani kod beba i dece pre nego što o tome porazgovarate sa svojim lekarom.

Prestanite da pušite: Dim cigareta može pogoršati simptome atopijskog dermatitisa.

Možete saznati više o mnogima u odeljku faktori koji utiču na kožu.

Ukoliko simptomi ostaju uporni, obavezno kontaktirajte svog lekara.

1 - Overview of Atopic Dermatitis, Avena-Woods C, Am J Manag Care, 2017 June, Vol. 23, No. 8, Supplement S115-123
2 - Nutten S. Atopic dermatitis: global epidemiology and risk factors. Ann Nutr Metab. 2015; 66(suppl 1):8-16. Doi: 10.1159/000370220.
3 - Eichenfield LF, Tom WL, Chamlin SL, et al. Guidelines of care for the management of atopic dermatitis: section 1. Diagnosis and assessment of atopic dermatitis. J Am Acad Dermatol. 2014; 70(2):338-351. doi: 10.1016/j.jaad.2013.10.010.
4 - Spergel JM. From atopic dermatitis to asthma: the atopic march. Ann Allergy Asthma Immunol. 2010; 105:99–106. doi: 10.1016/j.anai.2009.10.002.
5 - WebMD
6 - Sicherer SC, Leung DY. Advances in allergic skin disease, anaphylaxis, and hypersensitivity reactions to foods, drugs, and insects in 2008. J Allergy Clin Immunol. 2009; 123(2):319-327. doi: 10.1016/j. jaci.2008.12.025.
7 - Comprehensive analysis of the gene encoding filaggrin uncovers prevalent and rare mutations in ichthyosis vulgaris and atopic eczema. Sandilands et al. Nat Genet. 2007 May; 39(5):650-4.
8 - Wen HJ, Chen PC, Chiang TL, Lin SJ, Chuang YL, Guo YL. Predicting risk for early infantile atopic dermatitis by hereditary and environmental factors. Br J Dermatol. 2009; 161(5):1166-1172. doi: 10.1111/j.1365-2133.2009.09412.x.