Razumevanje kože – Struktura i funkcija kože

Koža je vitalna za naše opšte zdravlje i dobro osećanje. Pored toga što deluje kao prva linija odbrane tela od bakterija i virusa, zdrava koža održava i ravnotežu tečnosti i pomaže u regulaciji telesne temperature. Veoma je osetljiva, prepoznaje najblaži dodir kao i bol. S obzirom da je naš najveći i nauočljiviji organ, pokrivajući 2m² tela i čineći skoro šestinu naše telesne težine, stanje kože, takođe, može da ima značajan uticaj na naše samopouzdanje.

Stalno promenljiv, dinamičan organ, koža se sastoji od tri glavna sloja - epidermisa, dermisa i potkožnog tkiva - od kojih je svaki sačinjen od nekoliko podslojeva. I povezani delovi kože - kao što su folikuli i lojne i znojne žlezde - imaju različite uloge u ukupnoj funkciji.

Kao spoljni sloj koji možemo da vidimo i dodirnemo, epidermis nas štiti od toksina, bakterija i gubitka tečnosti. Sastoji se od 5 podslojeva keranocitnih ćelija. Te ćelije, proizvedene u najdubljem unutrašnjem, bazalnom sloju, migriraju ka površini kože. Dok to rade, one sazrevaju i prolaze kroz seriju promena. Upravo je taj proces, poznat kao keratinizacija (ili kornifikacija), ono po čemu se podslojevi razlikuju.

1. Bazalni sloj (ili stratum basale): Najdublji unutrašnji sloj gde se proizvode keranocitne ćelije.
2. Spinozni sloj (ili stratum spinosum): Keranociti proizvode keratin (proteinska vlakna) i dobijaju vretenasti oblik.
3. Granulozni sloj (stratum granulosum): Počinje keratinizacija - ćelije proizvode tvrde granule, kako se kreću napred, a te granule se pretvaraju u keratin i epidermalne lipide.
4. Čisti sloj (stratum lucidium): Ćelije su gusto zbijene, pljosnate i ne razlikuju se jedna od druge.
5. Rožnati sloj (ili stratum corneum): Spoljašnji sloj epidermisa sa prosečno oko 20 podslojeva pljosnatih, mrtvih ćelija u zavisnosti od toga gde se koža nalazi na telu. Te mrtve ćelije se redovno otpuštaju u procesu poznatom kao deskvamacija. Takođe, u rožnatom sloju su smeštene pore znojnih žlezdi i otvori lojnih žlezdi.

Ćelije u rožnatom sloju su vezane epidermalnim lipidima. Ovi lipidi su od suštinske važnosti za zdravu kožu: formiraju njenu zaštitnu barijeru i vezuju vlagu. Kada nedostaju lipidi, koža može da postane suva i da deluje zategnuto i grubo.

Epidermis je prekriven emulzijom vode i lipida (masti) poznatom kao hidrolipidni film. Taj film, koji se održava lučenjem znojnih i lojnih žlezdi, pomaže da naša koža zadrži gipkost i deluje kao dodatna barijera protiv bakterija i gljivica.

Vodeni deo ovog filma, ponat kao zaštitni kiseli omotač, sadrži:
• Mlečnu kiselinu i razne amino kiseline iz znoja.
• Slobodne masne kiseline iz sebuma.
• Amino kiseline, pirolidnu karboksiličnu kiselinu i druge prirodne vlažeće faktore koji su većinom nusproizvodi procesa keratinizacije.

Ovaj zaštitni kiseli omotač daje zdravoj koži njenu blagu kiselu pH vrednost između 5,4 i 5,9. Idealna okolina za:

• Prijateljski nastrojene mikroorganizme (poznate kao kožna flora) da se razmnožavaju i štetne mikroorganizme da se uništavaju.
• Formiranje epidermalnih lipida.
• Enzime koji pokreću proces deskvamacije.
• Rožnati sloj da se obnovi kada je oštećen.

Preko većeg dela tela, epidermis ima debljinu od samo 0,1 mm ukupno, mada je značajnije tanji na koži oko očiju (0,05 mm) i značajno deblji (između 1 i 5 mm) na tabanima stopala. Da biste saznali više, pročitajte razumevanje kože na različitim delovima tela i kako se razlikuju muška i ženska koža.

Dermis je debeo, elastičan ali čvrst srednji sloj kože, koji čine 2 podsloja:

• Donji sloj (ili stratum reticulare): duboka, debela oblast koja formira fluidnu granicu sa potkožnim tkivom.
• Gornji sloj (ili stratum papillare): formira definisanu, talasastu granicu sa epidermisom.

Glavne strukturalne komponente dermisa su kolagen i elastin, vezivna tkiva, koja daju snagu i fleksibilnost i vitalni su deo zdrave, mladalačke kože. Ova vlakna su utisnuta u gelastu supstancu (koja sadrži hijaluronsku kiselinu) koja ima visoku sposobnost vezivanja vode i pomaže u održavanju volumena naše kože.

Način života i spoljašnji faktori kao što su sunce i promene temperature utiču na nivoe kolagena i elastina, kao i na strukturu okolne supstance. Kako starimo, naša prirodna proizvodnja kolagena i elastina se usporava, a sposobnost kože da vezuje vodu se smanjuje. Koža izgleda manje tonirano i pojavljuju se bore. Pročitajte više u odeljcima o faktorima koji utiču na kožu, kako sunce utiče na kožu i starenju kože.

Dermis ima ključnu ulogu u zaštiti tela od spoljašnjih uticaja i iritanasa, kao i da hrani spoljašnji sloj iznutra:

1. Njegova debela, čvrsta tekstura pomaže u ublažavanju spoljašnjih udaraca i, kada nastupi šteta, on sadrži vezivna tkiva kao što su fibroblasti i mastociti koja zaceljuju rane
2. Bogat je krvnim sudovima koji hrane epidermis i uklanjaju otpad.
3. Lojne žlezde (koje dostavljaju sebum ili ulje na površinu kože) i znojne žlezde (koje dostavljaju vodu i mlečnu kiselinu na površinu kože) nalaze se u dermisu. Ovi fluidi se udružuju i čine hidrolipidni film.

Dermis je, takođe, mesto gde se nalaze:

1. Limfni sudovi.
2. Senzorni receptori.
3. Koreni dlake: loptasti krajevi stabla dlake gde se ona razvija.

Najdublji unutrašnji sloj naše kože skladišti energiju dok štiti od udaraca i pruža izolaciju telu. Uglavnom se sastoji od:

• Masnih ćelija (dipocita): grupisanih u jastučaste grupe.
• Posebnih kolagenih vlakana (koja se zovu septe ili granice): labavo i sunđerasto vezivno tkivo koje drži masne ćelije zajedno.
• Krvnih sudova.

Broj masnih ćelija koje se nalaze u potkožnom tkivu se razlikuje na različitim delovima tela. Štaviše, distribucija masnih ćelija se, takođe, razlikuje kod muškaraca i žena, kao i struktura drugih predela kože.

Koža se menja tokom života osobe. Da biste saznali više, pročitajte o koži u različitim životnim dobima.

Koža je od suštinske važnosti za opšte zdravlje i dobro osećanje. Zdrava koža deluje kao barijera između spoljašnjeg sveta i unutrašnjosti tela i predstavlja našu prvu i najbolju odbranu od:

Hladnoće, toplote, gubitka vode i zračenja:

kao spoljašnji sloj kože, rožnati sloj igra značajnu ulogu u zaštiti tela od okoline i ograničavanju količine vode koja se gubi iz epidermisa.

Ona sadrži prirodne vlažeće faktore - nastale iz lojnih ulja rožnatog sloja, uključujući mlečnu kiselinu i ureu. Oni vezuju vodu i pomažu u održavanju elastičnosti, čvrstine i savitljivosti kože. Ako se ovi faktori potroše, koža gubi vlažnost. Kada nivoi hidratacije rožnatog sloja padnu ispod 8 do 10%, koža postajegruba, suva i sklona pucanju.

Kada je koža redovno izložena UV zracima, povećava se proizvodnja melanina u bazalnom sloju, koža se zgušnjava da bi se zaštitila i može se javiti kako sunce utiče na kožu.

Masne ćelije u potkožnom tkivu, takođe, pružaju izolaciju telu od hladnoće i toplote.

Pritisak, udarci i abrazija:Epidermis ponovo formira prvi sloj odbrane. Masne ćelije u potkožnom tkivu čine postavu koja deluje kao prigušivač, štiteći tako mišićno tkivo i fascije (fibrozno tkivo koje okružuje mišiće) ispod.

Kada je koža izložena određenim spoljnim stimulansima, rožnati sloj se zadebljava, na primer kada se žuljevi formiraju na rukama ili stopalima koja su izložena stalnom trljanju.

Hemijske supstance: Sposobnost hidrolipidnog filma da ublaži i kiselog u zaštiti tela od štetnih alkalnih hemikalija. Pročitajte više u odeljku o faktorima koji utiču na kožu.

Bakterije i virusi: Rožnati sloj epidermisa i njegov zaštitni kiseli omotač formiraju barijeru protiv bakterija i gljivica. Ako nešto prođe ovu prvu liniju odbrane, reaguje imuni sistem kože.

Kao organ koji savršeno obavlja više poslova odjednom, koža ima mnoge druge uloge od suštinskog značaja za naše zdravlje i dobro osećanje:

Regulacija temperature: Koža se znoji da bi ohladila telo i sužava krvne sudove u dermisu kako bi sačuvala toplotu.

Kontrola osećaja: Nervni završeci u koži čine je osetljivom na pritisak, vibracije, dodir, bol i temperaturu.

Regeneracija: Koža može da zaceljuje rane.

Izvor hrane: Masne ćelije u potkožnom tkivu služe kao važne skladišne jedinice za hranljive sastojke. Kada su telu potrebni, ulaze u okolne krve sudove i odlaze gde je potrebno.

Koža, takođe, ima važnu psihološku ulogu. Kao nauočljiviji indikator zdravlja, stanje naše kože utiče na to kako se osećamo po pitanju sebe i kako nas drugi vide. Kada je koža zdrava i bez problema, u stanju je da svoj posao bolje obavlja i mi se osećamo ugodnije i samopouzdanije.

 Zdrava koža bez problema ima ujednačenu boju, meku teksturu, dobro je hidrirana i odgovarajuće je osetljiva na dodir, pritisak i temperaturu. Kada je prirodna barijera kože uznemirena, njena zaštitna funkcija i zdrav izgled su narušeni:

• Gubi vlažnost i elastičnost i može da izgleda i deluje suvo, grubo, ispucalo i/ili opušteno.
• Postaje osetljivija na spoljašnje uticaje (kao što su sunce i promene temperature) i posebno je sklona infekcijama.

Inficirana koža može da se upali jer inflamatorne imuno-ćelije nastupaju kako bi pokušale da obnove oštećenu barijeru i zaleče infekciju. U slučaju stanja kao što su atopijski dermatitis i iritirana koža glave, često je neophodan specijalistički tretman kako bi se razbio začarani krug ponovne iritacije i dalje infekcije, i kako bi se potpomogla regeneracija prirodne barijere kože.

Koža ima razne mehanizme regeneracije i oporavka. Bazalni sloj obezbeđuje stabilnu obnovu epidermisa, kroz kontinuiranu deobu ćelija:

• Ako je povreda ograničena na gornji sloj kože, šteta (poznata kao erozija) može da se zaleči bez ostavljanja ožiljaka.
• Ako oštećenje dođe do dermisa i bazalna membrana je pogođena (npr. čir), onda je normalno da ostane ožiljak.

Zaceljivanje rane odvija se u nekoliko koraka:

1. Zgrušana krv formira membranu sa čvrstom površinom koja se lepi na ranu (krasta).
2. Mrtve i oštećene ćelije i njihovo vezivno tkivo se otpuštaju i rastvaraju ih  enzimi.
3. Ćelije, koje štite telo "jedući" štetne bakterije i mrtve ćelije, postaju aktivne. Limfna tečnost se uliva u ranu.
4. Nove ćelije - uključujući kapilarne začetke, vezivna tkiva i kolagena vlakna - se formiraju u procesu epitelizacije.

Poslednji stadijum može da se stimuliše i potpomogne primenom lokalnih preparata koji pomažu zaceljenje (npr. dekspantenol).

Pročitajte više o faktorima koji utiču na zdravlje kože i kako da održavate kožu zdravom u odeljku o faktorima koji utiču na kožu, nezi kože tela i svakodnevnoj rutini nege kože lica.