Znojenje - šta je to i – Kako deluje na ljudsko telo

Znojenje, takođe poznato kao perspiracija, u potpunosti je prirodan proces. To je veoma važan fiziološki odgovor organizma na povišenu temperaturu ili fizičku aktivnost. Kod ljudi je gubitak toplote putem isparavanja znoja sa površine tela (stvaranje ekrinog znoja) ključan za regulaciju telesne temperature tokom vežbanja i/ili izloženosti toploti spoljašnje sredine, posebno kada je temperatura okoline viša od temeprature kože. Znojenje takođe može biti izazvano emocionalnim  stresom.

Stvaranje znoja znači da telo obavlja svoj posao kako bi se rashladilo. U najvećem broju slučajeva, čovek se znoji usled odgovora tela na vrućinu, vežbanje ili određena emocionalna stanja. Kako znoj isparava sa kože, on apsorbuje toplotnu energiju organizma i na taj način nas rashlađuje.

Uglavnom se vlaga ili vlažnost od znojenja pojavljuju u područiju pazuha, na rukama ili na licu. Pojava znakova znojenja može biti neprijatna.  Posebno u područiju pazuha, znojenje može izazvati pojavu vlažnih mrlja na odeći, a bakterije koje metabolišu znoj mogu izazvati pojavu neprijatnog mirisa.  

Količina znoja koju telo proizvodi varira od osobe do osobe. U proseku  se kreće u rasponu od 0,1 do 1 litar dnevno.
Kada je znojenje pojačano (obilno znojenje koje nastaje bez očitog razloga), to stanje se naziva  hiperhidroza.

Naša koža sadrži različite tipove žlezda, a neke od njih proizvode znoj. Kada ove znojne žlezde prime signale iz mozga, one luče znoj kroz pore na koži.

Čim mozak otkrije da je telesna temperatura porasla iznad 37°C, on znojnim žlezdama šalje signal za proizvodnju i lučenje tečnosti. Ta tečnost - znoj - isparavanjem hladi površinu kože. Kada nam je vruće, kada smo aktivni, nervozni ili pod stresom, znojne žlezde su stimulisane da proizvode još više znoja.  

Svaka osoba ima između 25 000 i 50 000  znojnih žlezda samo u područiju pazuha.

Ovo je u stvari samo mali procenat od ukupnog broja znojnih žlezda (oko 1.6-4 miliona znojnih žlezda se ukupno nalazi u našem telu). Najgušće su raspoređene ispod pazuha, na dlanovima i  na stopalima. Najčešće znoj ostaje „zarobljen" ispod pazuha, ponekad i zbog odeće, odakle ne može nestati, pa se zato tu najčešće i primećuje.  Tek izlučeni znoj nema neugodan miris, on je bez mirisa. Može izazvati pojavu vlažnih mrlja na odeći, i na taj način znoj postaje vidljiv. Neprijatan i nepoželjeni miris tela se pojavljujue tek kada  bakterije počnu da se hrane mastima i belančevinama koji se nalaze u znoju

Postoje dve  vrste znojnih žlezda na našem telu - ekrine i apokrine.

Ekrine žlezde se nalaze na celoj površini tela i kontrolišu temperaturu. Ekrini znoj obično nema ni mirisa ni boje. Sadrži 99% vode, različite soli i aminokiseline.

Apokrine žlede su isključivo koncentrisane u određenim oblastima, kao što su pazušne jame, intimne (genitalne) regije, kao i na kosmatim delovima glave (oblasti sa folikulima dlake) i njihovo lučenje može biti podstaknuto stresom .

Apokrine žlezde, koje se aktiviraju tokom puberteta, stvaraju znoj koji je bogat belančevinama i mastima. Količina apokrinog znoja je daleko manja od  količine ekrinog znoja. Njegov sastav privlači baterije, što je razlog za nastatanak neprijatnog mirisa.  Apokrini znoj utiče na pojavu žutih mrlja na odeći.

Prema tome postoje

dve različite vrste znoja:

• Tokom termalnog znojenja izazvanog povišenom temperaturom ili fizičkom aktivnošću isključivo su aktivne ekrine žlezde.
• U emocionalno stresnim situacijama aktivne su i ekrine i apokrine  žlezde. Ekrine žlezde proizvode velike količine  „mokrog znoja".
  Dodatno, apokrine žlezde proizvode male količine znoja koji je bogat mastima i belančevinama, pa je usled toga, što ga bakterije metabolišu, odgovoran za nastanak neprijatnog mirisa tela.

Genteski faktori i predispozicije su uglavnom odgovorni za količinu znoja koja se izlučuje. Oni određuju na primer, količinu znojnih žlezda u našem telu, kao i gde su one lokalizovane.

Međutim postoje i drugi faktori koji mogu imati ulogu u proizvodnji znoja.

• Fizička aktivnost
• Klima
• Stres ili nervoza
• Hormonske promene kao što je pubertet, trudnoća ili menopauza
• Neke metaboličke bolesti (dijabetes melitus, poremećaj funkcije štitaste žlezde)

Ostali faktroi kao što su lekovi, alkohol, nikotin i kafa, kao i vrlo začinjena ili topla hrana takođe mogu uticati na znojenje.

Iako nema „leka" za znojenje, koje je potpuno prirodna funkcija organizma, znoj u pazušnoj jami i njegovi neprijatni efekti kao što je na primer neprijatan miris, mogu se ublažiti.

Kozmetički, postoje dva načina kojima se znoj ispod pazuha može kontrolisati:

1. Dezodoransi
2. Antiperspirant

Dezodoransi mogu efikasno sprečiti nastajanje neprijatnih mirisa tela i njihov dalji razvoj. Da bi se ovo postiglo, koriste se različiti načini delovanja kao i kombinovanje  sastojaka:

Dezodoransi sadrže supstance koje ili zaustavljaju razvoj bakterija koje proizvode miris (nazivaju se bakteriostatici)  ili usporavaju njihovo razmnožavanje. Antiseptici smanjuju količinu bakterija i nastanak kisele pH sredine na površini kože, što usporava rast bakterija. Putem ovih efikasnih supstanci dezodoransi smanjuju nastanak neprijatnog mirisa tela.  

Međutim, dezodoransi nemaju značajno dejstvno na količinu izlučenog znoja. Mnogi dezodoransi sadrže parfeme koji  prikrivaju neprijatne mirise. Pored ostalih  supstanci koje deluju nadražajno kao što su alkohol, konzervansi ili veštačke boje, parfemi su jedan od razloga zašto neki ljudi mogu biti  alergični na dezodoranse.

Za sve Eucerin dezodoranse je u kliničkim studijama dokazano da se posebno dobro podnose, čak i u slučajevima postojanja kože preosetljive na dezodorans, ekcema ili atopijskog dermatitisa, uz dokazanu 24-časovnu zaštitu od nastanka neprijatnih mirisa.

Svi antiperspiranti sadrže soli aluminijuma, kao što je aluminijum hlorhidrat (ACH) ili aluminijum hlorid (AC).  Ove soli delimično i reverzibilno zapuše izvodni  kanal ekrine i apokrine znojne žlezde , čime se smanjuje količina izlučenog znoja. Usled smanjene količine izlučenog znoja, smanjuje se  vlažnost, a primetno je manje i neprijatnih mirisa.   Aluminijum  hlorid deluje najefikasnije:  kako je  aluminijum hlorid kao jedinjenje  manje i ima nižu pH vrednost od  aluminijum hlorhidrata, on može dublje prodirati u izvodni kanal znojne žlezde i održavati ga zatvorenim duže vreme.  

Ako Vas čak ni najefikasniji antiperspiranti ne mogu dovoljno zaštititi od znojenja, možda patite od  hiperhidroze.

Ako imate osetljivu kožu ili kožu koja je od ranije oštećena alergijama ili ekcemom - ili ako patite od prekomernog i obilnog znojenja - posebno je važno da koristite dezodorans ili antiperspirant koji odgovara Vašem tipu kože.

Važno je da nađete dezodorans ili antiperspirant koji odgovara Vašim potrebama i tipu kože.