Osetljiva koža tela – Razumevanje uzroka njenog nastanka i kako je zaštititi

Koža tela može postati osetljiva iz više razloga, od spoljašnjih faktora sredine kao što su oscilacije u temperaturi, do unutrašnjih „okidača“ kao što su promene u hormonima. Dok su pojedinci predodređeni za akutna stanja, ovaj problem je vrlo nepredvidljiv i može se pojaviti bilo kada u životu pojedinca. Takođe, može pogoditi bilo koji deo tela i važno je razumeti da „osetljiva koža“ nije neuobičajena ili bolest sama po sebi.

Iako ne postoji konkretan lek za osetljivu kožu, razumevanjem stanja ono se može držati pod kontrolom i umanjiti. Moguće je efikasno se posvetiti ovom stanju razumevajući njegov „jezik“ , kao i razloge za nastanak osetljive kože i faktore koji je pogoršavaju.

Mekoću i elastičnost zdrave kože održava prirodna barijerna funkcija kože, koja štiti od spoljašnjih elemenata i ograničava prekomerni gubitak tečnosti. Nešto kiseliji pH je ključni za njeno funkcionisanje jer pomaže ljuštenje i perutanje kože i brani od stresora kao što su zagađenje, bakterije i alergeni.

Krajnji simptomi uključuju:

• perutanje
• crvenilo
• oticanje i 
• hrapavost

praćene nevidljivim osećajima  kao što su:

• svrab
• bockanje
• osećaj pečenja i
• osećaj zatezanja

Ukoliko se simptomi ne zbrinu, oni mogu dovesti do toga da koža postane hrapava i ispucala svuda na telu. Na podložnim delovima tela kao što su  ruke, noge, dekolte, ramena, laktovi, listovi i kolena mogu se naći čak i veliki delovi takve kože  na kojima se osetljivost može pokrenuti tuširanjem vrućom vodom, nedovoljno blagim proizvodima za negu, znojenjem tokom sporta ili korišćenjem rashladnih uređaja.

Neki delovi su podložniji ovim pojavama. Ona uključuju nadlanice, gde je manja sekrecija žlezda potrebna za održavanje njene barijerne funkcije znači da su one slabije zaštićene od spoljašnjih uticaja. Redovno pranje alkalnim sapunima takođe značajno umanjuje njene normalne pH vrednosti. Poremećaj barijerne funkcije može dovesti do pojave reakcija preosetljivosti koje dalje prouzrokuju dermatitis, zapaljenje koje se odlikuje plikovima, suvoćom i pucanjem kože.

Koža glave je često sklona preosetljivosti, sa približno 60% žena i 40% muškaraca koji imaju simptome kao što su crvenilo, osećaj zatezanja i svrab. Sve više je dokaza da su mikrozapaljenja odgovorna za osetljivost kože glave.  Saznajte više o simptomima i razlozima osetljivosti kože glave.

Koža u intimnim regijama se razlikuje od kože na ostalim delovima tela i poseduje brojne barijere koje je štite. Ukoliko su one pogođene, kao u slučaju prekomernog čišćenja, koža može postati podložna crvenilu i svrabu, nelagodi, pa čak i infekciji.

Promene nastale zbog  rastezanja kože – tokom trudnoće, zbog  dobitka na težini ili naglog rasta – mogu rezultovati strijama, koje takođe mogu biti osetljive i sklone iritaciji.  One se najčešće pojavljuju na grudima, stomaku i butinama. Pročitajte više o koži na različitim delovima tela. 

Alergije na sunce mogu da dovedu do crvenila i svraba kože.  Međutim, ovi simptomi su često praćeni i plikovima, pustulama i osipima iznad nivoa kože.  Najviše pogođeni delovi tela su obično unutrašnja strana ruku,  dlanovi i grudni koš. Ove alergije, uključujući i polimorfne svetlosne erupcije (PSE), su relativno česte i izazvane UV zračenjem.  Kreme za sunčanje takođe mogu biti razlog. Pročitajte više o PSE i drugim alergijama na sunce.

Dehidrirana koža je u suštini zdrava koža kojoj nedostaje vlaga, zbog nedostatka akvaporina ili kanala na bazi proteina, koji kontrolišu prelaz vode u i van ćelija.  Nastanak novih akvaporina je dokazan in-vivo pod dejstvom aktivne supstance gliko-glicerola.

Suva koža može imati različite simptome, od hrapavosti do perutanja i crvenila. Obično je praćena intenzivnim svrabom. Kao i osetljiva, suva koža se može pojaviti bilo gde na telu, ali je najčešća na šakama, stopalima, kolenima i laktovima. Prouzrokovana je nedostatkom supstanci koje vezuju vlagu ili “prirodnim vlažećim faktorima’ (PVF),  posebno uree.

Dehidrirana i suva koža takođe može postati osetljiva,  kao što može i koža ostalih stanja i bolesti.

Ukoliko niste sigurni kog stanja je vaša koža, naš test kože možda može biti od pomoći. Ili konsultujte svog lekara ili dermatologa za zvaničnu dijagnozu.

Koža ima više prirodnih sistema koji je štite i održavaju zdravom. Na njenoj površini se nalazi hidrolipidni sloj sastavljen od vode, masnih kiselina i masnoća.  On ima pH približno 5, koji je blago kiseo i štiti kožu od prodora mikroba i alkalnih supstanci  kao što je na primer sapun. On neutrališe alkalne supstance putem pufera koji omogućavaju da se nivo kiselosti obnavlja i stabilizuje.

Hidrolipidni sloj se nalazi u površinskom sloju epiderma, poznatijem kao rožnati sloj ili stratum corneum. Sastoji se od lipida i ćelija koji zajedno formiraju propusnu barijeru. Takođe, ima i prosečan pH oko 5 koji omogućava:

• normalno perutanje kože, ili deskvamaciju
• stvaranje zaštitnog sloja
• optimalan rad enzima kože.

Svi ovi sistemi su zavisni od enzimske aktivnosti, koja ubrzava biohemijske reakcije i održava kožu vlažnom i glatkom i štiti je od iritanasa. U slučajevima osetljive kože, međutim, ova aktivnost je blokirana, što dovodi do povećanog gubitka vode i prodiranja iritanasa kroz kožu.

Ovo je naročito slučaj na mestima gde je koža tanja nego na ostalim delovima tela, kao što je to na primer na nadlanicama. Smanjen broj lojnih žlezda znaći smanjenu količinu znoja i masnoća koji sačinjavaju hidrolipidni sloj. Izloženost širokom spektru spoljašnjih faktora prouzrokuje da se ruke vrlo brzo suše i postaju izuzetno osetljive.

Koža na intimnim regijama je takođe drugačija u odnosu na ostale delove tela. Ona ima kiseli zaštitni sloj koji je povećane kiselosti , sa pH vrednosti od 3.5 do 5, pre menopauze.  Ovakva vrednost se održava prisustvom bakterijske flore poznatije kao laktobacili , koja proizvodnjom mlečne kiseline sprečava rast patogenih mikroorganizama. Promena pH vrednosti može rezultovati iritacijom, svrabom, osećajem peckanja i infekcijama.

• Iako osetljiva koža može da se pojavi u bilo kom uzrastu, prvenstveno je česta kod male dece i starijih osoba.  U obe ove životne faze, koža je tanja, a barijerna funkcija kože manje efikasna, što može dovesti do nestabilnosti pH i povećanog gubitka tečnosti. Koža beba naročito često postaje osetljiva na pregibima i oko intimnih regija. Pročitajte više o koži u različitim uzrastima. 
• Hormonalne promene nastale tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće, puberteta ili menopauze mogu uticati na otpornost kože na iritanse. U trudnoći, na primer, uobičajeno je stvaranje strija koje crvene i postaju bolne. 
• Različita stanja kože mogu biti praćena osetljivošću na iritanse, uključujući i atopični ekcem i suvu kožu.
• Slično, ljudi koji pate od alergija tipa I često imaju i osetljivu kožu, usled prodora polena kroz kožu.

• Izloženost niskoj vlažnosti i hladnom vazduhu stimuliše telo da zadržava toplotu sužavanjem krvnih sudova kože, što je dodatno lišava preko potrebne vlažnosti. Koža tako lako postaje suva i perutava. 
• Visoke temperature i vlažnost prouzrokuju dodatno znojenje, a isparavanje znoja isušuje kožu. 
• Slobodni radikali stvoreni UV zračenjem, ozonom i zagađivačima sredine dokazano prouzrokuju slabljenje prirodnih odbrambenih sistema kože, što prouzrokuje sušenje i iritaciju.  Saznajte više o faktorima koji utiču na kožu.
• Medicinski tretmani poput radioterapije i antibiotika mogu učiniti kožu osetljivom, pri čemu antibiotici uništavaju i dobre bakterije kao što su laktobacili.
• Standardni sapuni i surfaktanti uklanjaju ne samo lipofilne čestice prljavštine, već i lipide koji čine zaštitnu barijeru kože, što dovodi do poremećaja ravnoteže u nivou pH i iritacije kože. 

Pored faktora koji mogu učiniti da koža postane osetljivija, mnogi stimulusi mogu prozrokovati pogoršanje prethodno postojećeg stanja. Ovo čini težim izolaciju pojedinačnog faktora koji stoji iza nagle pojave simptoma.

Uske, sintetičke tkanine mogu prouzrokovati pojačano znojenje, što vodi prekomernom gubitku vode, posebno u intimnim regijama.

Ruke konkretno mogu tokom rada biti u kontaktu sa širokim rasponom hemijskih supstanci i na poslu i kod kuće. Frizeri, zidari i industrijski radnici, na primer, mogu doći u kontakt sa kiselinama, bazama i razređivačima tokom svojih svakodnevnih aktivnosti.

Redovna upotreba sredstava za hidrataciju i čišćenje sa baznim pH napreže neutrališuće sposobnosti kože i čini je podložnom iritansima i infekcijama. Površinski aktivna sredstva (surfaktanti) kao natrijum lauril sulfat mogu prouzrokovati oštećenja ćelija rožnatog sloja i kompromitovati propusnost barijere.  Kao rezultat, koža se može isušiti.

Produženi kontakt  sa vodom deset puta povećava  propusnost čak i zdrave kože, usled gubitka prirodnih vlažećih faktora (PVF) kože kao i njenih površnih lipida. 

U nekim slučajevima, trenje može povećati osetljivost zbog gubitka površinskih lipida. To podrazumeva sve od sušenja kože trljanjem peškirom do korišćenja sredstava za piling i sunđera.

Nepredvidljivost osetljive kože znači da je u mnogim slučajevima ključ u prevenciji, a ne lečenju.

Zaštita kože od sunčevih zraka može pomoći da se umanji osetljivost. Najbolje je potpuno izbegavati sunce u period između 11 pre podne i 3 posle podne, kao i nositi zaštitnu odeću.  To je naročito slučaj sa decom ispod 3 godine starosti. Izaberite kremu za sunčanje koja ne sadrži iritanse, kao što su mirisi i nanesite je u većoj količini 30 minuta pre izlaska napolje, a potom ponovo nanesite posle dva sata.

Prilagodite dnevnu rutinu čišćenja time što ćete ograničiti vreme koje provodite tuširajući se ili kupajući se  i koristite toplu vodu umesto vruće.  Izbegavajte sredstva za piling i sušite kožu tapkanjem, ne trljanjem.

Birajte odeću od prirodnih materijala, radije nego sintetičkih. Ovo je posebno relevantno  za sprečavanje infekcija intimnih regija.
Nošenje zaštite takođe može omogućiti zaštitu ruku od štetnih supstanci – razmotrite korišćenje rukavica kada dolazite u kontakt sa surfaktantima, deterdžentima i drugim iritansima.

U slučajevima osetljive kože, enzimska aktivnost je često onemogućena, a to dovodi do oštećenja barijerne funkcije. Istraživanje je pokazalo da veliki broj sastojaka prirodnog porekla može pomoći u stimulaciji enzima da ponovo započnu svoju zaštitnu aktivnost. Među njima su:

• Dekspantenol,  derivat vitamina B, stimuliše regeneraciju kože. Ojačava prirodnu odbrambenu funkciju kože da bi je održao zdravom i otpornom. Ova aktivna supstanca takođe ubrzava procese zacelivanja i obnavljanja kože. U određenim koncentracijama, ovaj aktivni sastojak takođe pomaže brže samozacelivanje i obnavljajuće procese kože.
• Glicerin, koji apsorbuje i vezuje vodu, čime pomaže hidriranje kože. 
• pH5 citratni pufer obnavlja prirodne pH nivoe kože. Kao rezlutat, aktivnost kožnih enzima se vraća na normalu i ponovo se uspostavlja zdrava ravnoteža.

Prirodna, čista biljna ulja kao što je ulje badema i jojobe, sadrže linoleinsku kiselinu, nezasićenu masnu kiselinu koja ojačava prirodnu barijernu funkciju kože. Ukoliko se nanesu putem uobičajene masaže, mogu stimulisati cirkulaciju krvi i pospešiti elastičnost kože.

Pri izboru sredstava za čišćenje, hidrataciju i ostalih preparata za osetljivu kožu, važno je da izbegavate one koji sadrže iritanse kao što su boje. Čak i važnije od toga, da bi proizvod bio zaista efikasan, mora delovati ne samo na površini kože, već i u dubljim slojevima. U slučaju osetljive kože, proizvodi koji dokazano imaju dugotrajne efekte treba da budu razmotreni kao mogućnost.

Kao deo preventivnih mera, može biti od pomoći korišćenje vrlo blagih sredstava za čišćenje prilikom čestih tuširanja, a nakon toga svakodnevna upotreba losiona i ulja iz Eucerin’s Sensitive Skin linije, koji svi zajedno kombinuju aktivne supstance Dekspantenol i Glicerin da bi aktivirali prirodnu odbranu kože. 

Za osetljivu kožu glave, izaberite blagi šampon koji sadrži izuzetno blage surfaktante kao što je Eucerin DermoCapillaire ph5 blagi šampon.