Razumevanje kože – U različitoj starosnoj dobi

Koža je živi organ i prolazi kroz značajne promene tokom života osobe. Od nežne kože novorođenčeta, preko tinejdžerskih godina kada je sklona aknama do pojave bora u kasnijem životnom dobu. Svaki stadijum ima svoje zahteve i nega kože bi trebalo da reflektuje te promenljive potrebe. Odabir odgovarajućeg preparata za čišćenje, zaštitu, negu i obnovu kože u svakom od ovih stadijuma će pomoći da se održi zdravom i obezbediće da vaša koža izgleda i deluje najbolje moguće, bez obzira na godine.

Koža beba je 20-30% tanja nego koža odraslih. Iako ima isti broj slojeva, svaki je značajno tanji i to je čini posebno nežnom i osetljivom.

Spoljni sloj epidermisa (rožnati sloj) je posebno tanji i ćelije su manje zgusnute nego što je slučaj kod kože odraslih. Znojne i lojne žlezde su, takođe, manje aktivne , tako da su hidrolipidni film i zaštitni kiseli omotač još uvek relativno slabi. To znači da je barijerna funkcija ograničena i da je bebina koža:

• Manje otporna,
•  Posebno osetljiva na hemikalije,
• Sklona isušivanju,
• Osetljivija na UV zrake.

Osetljivost na UV zrake je dalje pojačana činjenicom da bebe imaju nisku pigmentaciju kože. Melanociti (ćelije odgovorne za proizvodnju melanina) su prisutne, ali manje aktivne, pa bebe ne bi trebalo izlagati suncu.

Regulacija telesne temperature je, takođe, teža kod beba nego kod odraslih. To je zbog sledećeg:

• Površina njihovih tela je relativno velika,
• Aktivnost njihovih znojnih žlezdi je manja,
• Krvotok njihove kože se još uvek prilično sporo prilagođava promenama.

Važno je da odrasli imaju ovo na umu i da nadgledaju i kontrolišu temperaturu okoline umesto njih.

Pročitajte više o koži beba, stanjima kojima je sklona i kako je negovati u odeljku koža dece.

Oko 4. godine života, koža i njeni povezani delovi (kao što su kosa, nokti i žlezde) su malo zreliji. Međutim, dečija koža je i dalje tanja i ima manju pigmentaciju od kože odraslih. Zbog slabije razvijenosti tih mehanizama samozaštite, mlada koža je posebno osetljiva na UV zračenje. Pročitajte više o koži dece i kako da je negujete.

Do 12. godine života, struktura i funkcija dečije kože odgovara onoj kod odraslih.

Hormonalne promene u pubertetu mogu da imaju dramatične efekte na kožu - posebno na lice, ramena, grudi i leđa. Povećana proizvodnja sebuma i poremećeno ispuštanje korneocita mogu dovesti do masne i kože sklone aknama. To obično nestaje kako tinejdžeri sazrevaju, iako kod nekih, posebno žena, akne mogu da ostanu do srednje dobi i kasnije.

Genetika, životne navike i životno okruženje određuju kada će epidermis i dermis početi da se stanjuju, ali negde oko 25-te javljaju se prvi znaci starenja, obično kao fine linije.

Barijerna funkcija kože i prirodna zaštita od UV zračenja opadaju  postepeno, brzinom kojom se koža stanjuje.

Količina kolagena i elastičnost takođe počinju da opadaju u proseku 1% godišnje.

• Barijerna funkcija kože je povećano oslabljena.
• Metabolički procesi ćelija počinju da se usporavaju.
• Povećava se gubitak hidratacije kože.
• Smanjuje se elastičnost kože.

Tokom nekoliko sledećih decenija struktura kože se postepeno menja:

Epidermis:
Gubi se uređena građa slojeva epidermisa. Nastaje manje novih ćelija, postojeće se skupljaju i gornji slojevi postaju tanji. To vodi sledećem:

• koža postaje grublja i suvlja
• pojavljuju se hiperpigmentacije (zovu se još i staračke pege)
• smanjuje se sposobnost zarastanja rana i povećava rizik od infekcija

Dermis:
Vezivno tkivo središnjeg sloja kože gubi fibroznu strukturu i sposobnost vezivanja vode,  a degradacija elastičnih vlakana vodi gubitku elastičnosti i potporne snage kože, te fine linije i bore, kako koža stari, prelaze u duboke bore.

Uporedo sa ovim procesima usporava se i proces stvaranja krvnih sudova u dermisu. Dermis je taj koji sprovodi hranljive sastojke do epidermisa, a bez ishrane oba sloja postaju tanja, sto vodi gubitku elastičnosti koje je uobičajen za žene u post-menopauzi. Smanjeni krvotok uslovljava i gubitak blistavosti. Ten deluje umorno i može se uočiti poneki ispucali kapilar.

Potkožno tkivo:
Donji sloj masnog tkiva se postepeno smanjuje, što za rezultat ima gubitak volumena i gubitak gustine.
Energija kože se, takođe, smanjuje i koža postaje manje otporna na pritisak.

• Prirodna sposobnost kože da sintetiše lipide opada, a smajuje se i proizvodnja hijaluronske kiseline i kolagena, što kao posledicu ima suvu kožu, dehidrataciju i duboke bore
• Sposobnost regeneracije kože se usporava i ona postaje upadljivo tanka uz gubitak volumena i gubitak elastičnosti. Sposobnost zarastanja rana se takođe smanjuje.
• Osetljivost na UV zrake se povećava i koža je sklonija hiperpigmentacijama (npr. staračkim pegama).

Od kasnih 70-ih godina i kasnije, imunološka funkcija kože se smanjuje, čineći je podložnijom infekcijama.

Pročitajte više o strukturi kože u odeljku struktura i funkcija kože. Pročitajte više o procesu starenja, kako da negujete kožu i odložite znake  opšteg starenja kože.

Muška i ženska koža drugačije stare. Da saznate više, pročitajte u čemu se razlikuju muška i ženska koža.

Starenje kože je uzrokovano kombinacijom različitih faktora, i unutrašnjih i spoljašnjih. Razumevanje načina na koji unutrašnji i spoljašnji faktori utiču na strukturu i funkciju kože može da pomogne u odabiru nege kože.

 

Našu biološku starost određuju strukturne promene u koži od kojih su neke nesporne i neizbežne:

• slabiji dotok krvi znači da će manje kiosenika i hranljivih materija stići do površine kože, usled čega koža deluje umorno.
• manja aktivnost lojnih i znojnih žlezda i smanjena sposobnost kože da sintetiše hijaluronsku kiselinu za rezultat ima tanji hidrolipidni omotač kože, što opet vodi suvoj koži usled godina starosti i izraženijim borama.
• niži nivo estrogena u postmenopauzi, kombinovan sa smanjenom regeneracijom ćelija, utiče na strukturu kože lica žena.

genetika takođe ima značajnu ulogu u tome kako će koža stariti. Naše etničko poreklo, pol i tip kože sa kojim se rađamo, utiču na brzinu nastanka znaka starenja i njihovu uočljivost na površini kože.

Dobra vest je da su za više od 80% znaka starenja odgovorni spoljni faktori na koje možemo uticati:

• faktori spoljne sredine: izlaganje UV zracima, klimatske promene i zagađenje vazduha.
• faktori životnih navika: pušenje, alkohol, ishrana, stres i nedostatak odgovarajuće nege.

Pročitajte više o faktorima koji utiču na starenje kože u uopštenom starenju kože. Saznajte kako da sprečite prevremeno starenje kože.

Istraživanja pokazuju da delovi kože koji se ne izlažu suncu zadržavaju svoj tonus, elastičnosti i sposobnost regeneracije mnogo duže. Izlaganje UV zracima je uzrok prevremenog starenja kože. Smanjeno izlaganja suncu i korišćenje proverenih i efikasnih sredstava za zaštitu od sunca je ključno  u odlaganju prevremenog starenja. Pročitajte više o tome u članku o suncu.

Svakodnevno čišćenje i nega kože preparatima koji su formulisani da odgovore potrebama specifičnog tipa kože, njenom stanju i godinama, učiniće da koža bude zdrava i odložiće znake prevremenog starenja. Pročitajte vise u dnevna rutina nege kože lica.