Razumevanje kože – Kako se koža razlikuje prema etničkoj grupi?

Naše etničko poreklo utiče na strukturu i izgled kože. Kada se koristi u kontekstu kože, pojam nacionalne pripadnosti se odnosi i na različite životne sredine i kulturološke faktore koji utiču na zdravlje i izgled kože.

Istraživanja u ovoj oblasti fokusirana su na pigmentaciju. Dok izazov predstavljaju kako kategorizacija tako i nepotpuni rezultati, pokazano je da struktura i problemi kože mogu da variraju u skladu sa etničkom grupom. Izbor tretmana i nege kožu, kao i preparati koje koristimo, trebalo bi da budu u skladu sa ovim razlikama.

Našu kožu određuje gustina i distribucija melanina. Melanin je pigment koji proizvode posebne ćelije u bazalnom sloju epidermisa poznate kao melanociti. Ovaj melanin se potom prenosi do drugih ćelija u bazalnom sloju, čime nastaje pigmentacija kože.

Sve etničke grupe imaju sličan broj melanocita u svojoj koži. Razlika između etničkih grupa je u nivou aktivnosti melanocita, zajedno sa time kako se stvaraju i grupišu ćelije. Upravo su ove razlike ono što kao rezultat ima različitu boju kože.

Pokušaji da promenite boju kože mogu imati uticaja na njeno zdravlje:

• Želja onih sa svetlim tenom da pocrne vodi do povećane podložnosti karcinomima kože.
• Pokušaji nekih žena sa tamnim tenom da postignu kulturološki hvaljenu belu put može dovesti do upotrebe neodgovarajućih preparata koji oštećuju kožu.

Dok mnoga stanja kože dele sve etničke grupe, pripadnost određenoj etničkoj grupi može da ima uticaja na njihov redosled (tj. ono od čega će određene etničke grupe najverovatnije bolovati) i kako izgledaju.

Postoje primetne razlike između tamnije i svetlije kože u smislu kako reaguju na sunce, poremećaje pigmentacije, iritaciju i upalu.

Izlaganje UV zračenju je jedan od najznačajnijih faktora koji utiče na zdravlje kože širom cele populacije, sa procenama koje navode da će se kod 10% nas razviti karcinom kože tokom života.

Pripadnost određenoj etničkoj grupi utiče na to kako koža reaguje na sunce:

• Izlaganje UV zračenju više pogađa belu kožu, pri čemu su oni koji slabije dobijaju boju i lako izgore pod najvećim rizikom od karcinoma kože.
• Tamna koža ima više prirodne zaštite od UV zraka, sa prosečnim zaštitnim faktorom od otprilike 13 u odnosu na 3 kod osoba sa belom kožom.
• Karcinom kože manje preovlađuje kod osoba sa tamnom kožom. Međutim, više izveštaja iz SAD-a navodi da kada se otkrije karcinom kože, to može biti u njegovom kasnijem stadijumu i prema tome u naprednijem.
• Staračke pege su uočljivije kod belaca i Azijata nego kod osoba sa tamnijim tipom kože.

Svim kožama je potrebna posebna nega na suncu. Pročitajte više o tome kako sunce utiče na kožu i kako da zaštite kožu od UV zračenja sunca.

Dok koža svih boja može da ima poremećaje pigmentacije, najčešće se javljaju, uočljiviji su i veća su briga za osobe azijskog, južnoameričkog i afričkog porekla. Česte upalne bolesti, kao što su atopijski dermatitis ili akne, koje se manifestuju kao eritem (crvenilo kože uzrokovano proširenim kapilarima) kod bele kože, mogu da dovedu do promena u pigmentaciji kod tamnijih koža.

Tamnije kože su sklonije postinflamatornoj hiperpigmentaciji koja nastaje prekomernom proizvodnjom melanina i ispoljava se kao pečati tamnije boje kože. Ovi pečati se često javljaju na koži koja je imala akne i/ili atopijski dermatitis. Pročitajte više o uzrocima i tretmanima u odeljku hiperpigmentacija i postinflamatorna hiperpigmentacija.

Staračke pege od sunca (solarni lentigo) su uočjivije kod belaca i Azijata nego na tamnijim kožama. Pročitajte više o njihovim uzrocima i kako da ih sprečite u odeljku o staračkim pegama.

Melazma je oblik hiperpigmentacije koji se javlja na licu, generalno na obrazima, nosu, čelu i gornjoj usni, a ponekad na drugim delovima tela izloženim suncu, kao što su podlaktice. Po izgledu je slična staračkim pegama, ali su oblasti pogođene tamnjnjem veće. Najčešće se javlja kod osoba sa tamnijom kožom, Južnoamerikanaca i Azijata: pojava melazme kod trudnica meksičkog porekla je prijavljena kao najviša, čak 80%. Pročitajte više o uzrocima i tretmanima u odeljku o melazmi.

Kada je poremećenja prirodna barijera kože, njena zaštitna funkcija je ugrožena i onda je posebno podložna iritaciji i infekciji. Inficirana koža može da se upali jer inflamatorne imuno-ćelije se skupljaju da pokušaju da obnove oštećenu barijeru i izleče infekciju. Dok je proces isti za sve tipove kože, neka istraživanja ukazuju da:

• Tamnija koža slabije reaguje na iritaciju.
• Južnoamerikanci imaju otporniju kožu od belaca.
• Koža Azijata se najlakše iritira.

Atopijski dermatitis je jedna od najčešćih bolesti koja se javlja u detinjstvu. Rastući je problem u zapadnim nacijama, pogađa skoro jedno od petoro dece. Neka istraživanja ukazuju da su deca tamne boje kože i ona azijskog porekla podložnija razvoju ovog stanja u prvih 6 meseci života nego deca bele puti i ona južnoameričkog porekla. Kod trećine dece, bolest nestaje tokom ranog detinjstva, ali kod ostale može da se nastavi u odraslom dobu.

Atopijski dermatitis se smatra genetskim oboljenjem. Istraživanja su, takođe, pokazala da će se ovo stanje najverovatnije javiti kod deca iz razvijenih zemalja, koja žive u urbanim oblastima gde je zagađenje veće, kao i kod one koja žive u hladnijim podnebljima.

Jednom kada se pojavi, postoji nebrojeno razloga zašto se simptomi pogoršavaju. Poznato je da pacijenti imaju nedostatak važnih lipida i prirodnih faktora hidratacije. Kao rezultat, barijerna funkcija njihove kože je oslabljena, gubitak vlažnosti je povećan i skloni su znacima isušivanja i iritacije. Takođe je poznato da pacijenti imaju nepravilnu imunološku funkciju koja njihovu kožu čini reaktivnijom na okolinu i podložnijom infekcijama.

Hronično crvenilo kože, poznato kao rozacea, se najčešće javlja kod žena svetle kože severnoevropskog i keltskog porekla.

U razvijenim zemljama, akne pogađaju otprilike 85% populacije u nekom trenutku tokom života. Iako ozbiljnost bolesti varira po etničkim grupama, razlike su male:

• Iako se kod svih koji su imali akne javljaju mrlje, neke studije su pokazale da osobe sa tamnom kožom imaju više upala i postinflamatornih hiperpigmentacija nego belci.
• Ostale studije su pokazale da je koža Azijata najsklonija upalama i nastajanju ožiljaka.

Pročitajte više u odeljku o uzrocima akni i kako da tretirate i negujete kožu sklonu aknama.

Dok se starenje prirodno dešava kod svih tipova kože, njegovi znaci mogu da variraju u skladu sa etničkim poreklom kože:

• Znaci starenja su manje ozbiljni i javljaju se u kasnijem stadijumu na tamnijim kožama. To se dešava zbog toga što tamnije kože sadrže više melanina i bolje su zaštićene od UV zraka. Staračke pege su među prvim znacima fotostarenja kože.
• Na bleđim kožama, starenje se ispoljava kroz fine linije i bore. Na tamnim kožama starenje se manifestuje dubokim naborima, prvenstveno nazolabijalnim naborima.
• Kako koža stari, može se javiti povećan broj hiperkeratoza. Ovo je posebno često kod istočnoazijske kože.
• Slučajevi dermatoze tamne kože (DPN) se povećavaju sa godinama. DPN su male, benigne lezije koje se pojavljuju na bilo kom delu lica. Karakteristične su za tamnu kožu i veoma česte kod afroameričke populacije u SAD, pogađajući do 30% te populacije.

Sve kože prolaze kroz slične promene kako stare, sa gubitkom volumena kao vodećim globalnim znakom starosti. Ali, kako se osećamo po pitanju svoje kože koja stari i kako iskazujemo svoje zabrinutosti se razlikuje u zavisnosti od kulture:

• Severnoevropljanke povezuju nastanak bora sa starenjem.
• Azijatkinje više brinu problemi pigmentacije.

Pročitajte više o znacima starosti, kako da sprečite prevremeno starenje i kako da negujete kožu koja stari. Muška i ženska koža stare drugačije. Pročitajte više o tome u odeljku kako se razlikuju muška i ženska koža?.

Koža je vitalna za naše zdravlje i dobro osećanje. Pored toga što deluje kao naša prva linija odbrane od spoljašnjih uticaja kao što su iritansi, bakterije i virusi, zdrava koža održava ravnotežu tečnosti u našem telu i pomaže u regulisanju telesne temperature. Koža, takođe, ima važnu psihološku ulogu. Kao najvidniji indikator našeg zdravlja, stanje naše kože utiče na naše samopouzdanje.

Nega kože trebalo bi da odgovara individualnom tipu kože i njenom stanju. Ako su vam potrebne dodatne informacije koje bi vam pomogle da ustanovite svoj tip kože, i koji tretman da primenite, testiranje kože može biti korisno dijagnostičko sredstvo.

Svim tipovima kože je potrebna temeljna zaštita od UV zraka, ali nivo potrebne zaštite varira u skladu sa bojom kože. Pročitajte više u odeljku o koži i suncu.

Uobičajeni kožni poremećaji često vode do postinflamatorne pigmentacije u boji kože. Važno je konsultovati se sa lekarom ili dermatologom po pitanju svih nedoumica vezanih za kožu. Pročitajte više kako da tretirate i predupredite probleme vezane za pigmentaciju.

Osobe sa tamnijom kožom bi, takođe, trebalo da potraže savet od dermatologa pre podvrgavanja laserskim tretmanima na koži ili hemijskim pilinzima uzimajući u obzir da kod njih postoji pojačan rizik od postinflamatorne hiperpigmentacije.